Kako hrana štiti mozak: Otkriveno koji vitamini dokazano smanjuju rizik od moždanog udara

Kao ljudska bića, oslanjamo se na šest kategorija nutrijenata koji podržavaju osnovne funkcije organizma – i koje često nazivamo „esencijalnim“. Razlog zašto su esencijalni leži u tome što telo ne može samo da ih proizvede u dovoljnim količinama, pa je apsolutno neophodno da ih unosimo kroz ishranu. U tih šest stubova zdravlja spadaju ugljeni hidrati, proteini, masti (makronutrijenti), kao i vitamini, minerali (mikronutrijenti) i voda.

Dok ugljeni hidrati, proteini, masti i voda uglavnom pronalaze put do našeg tanjira bez prevelikog truda, na mikronutrijente – vitamine i minerale – prečesto zaboravljamo. Međutim, oni iza kulisa obavljaju kritične poslove: podržavaju sve, od ekspresije gena do funkcije enzima, i ono što je najvažnije – brane telo od oksidativnog stresa.

Ova odbrana je važnija nego što mislite. Oksidativni stres oštećuje ćelije i podstiče hronične upale, koje su glavni okidač za nastanak moždanog udara (šloga) – trećeg vodećeg uzroka smrti širom sveta. Budući da su opcije lečenja nakon moždanog udara vremenski ograničene, skupe i često ostavljaju trajne posledice, preventiva ostaje najbolja strategija za očuvanje zdravlja.

Prevencija šloga uključuje zdrave životne navike poput kontrole krvnog pritiska, redovnog vežbanja i balansirane ishrane. Ipak, nova studija objavljena u stručnom medicinskom časopisu American Journal of Preventive Cardiology donosi senzacionalno otkriće: specifični vitamini B kompleksa – tačnije B1 (tiamin), B2 (riboflavin) i B3 (niacin) – igraju ključnu ulogu u smanjenju rizika od moždanog udara.

Kako je sprovedeno ovo masovno istraživanje?

Naučnici su želeli da istraže kako su dugoročni unos vitamina B, ali i njihove realne koncentracije u organizmu, povezani sa rizikom od šloga. Da bi to postigli, analizirali su podatke iz dve ogromne i visokorelevantne američke baze podataka, što im je omogućilo da uporede navike u ishrani sa biološkim markerima iz krvi.

1. Inicijativa za zdravlje žena (WHI): Ovo je dugoročna nacionalna studija fokusirana na strategije za zdravlje žena tokom starenja. Sa više od 160.000 upisanih žena u postmenopauzi, to je najveća preventivna studija o zdravlju žena ikada sprovedena. Za ovu analizu naučnici su koristili podatke o ishrani od oko 120.000 učesnica kako bi procenili njihov dugoročni unos vitamina B kroz hranu i suplemente.

2. Istraživački program „All of Us“ (AoU): Ovaj projekat, predvođen Nacionalnim institutima za zdravlje (NIH), predstavlja tekući napor da se izgradi najraznovrsnija medicinska baza podataka na svetu. Uključuje više od 600.000 odraslih osoba, a za ovu studiju analizirani su podaci blizu 100.000 učesnika koji su imali najmanje jedan dokumentovan laboratorijski nalaz vitamina B iz krvi.

Šta je studija otkrila? (Rezultati koji menjaju pravila igre)

Kombinovanjem ova dva autoritativna skupa podataka, istraživači su dobili jasnu sliku. Osobe koje su unosile veće količine tiamina (B1), riboflavina (B2) i niacina (B3) imale su značajno manji rizik od dobijanja moždanog udara. Ovo pruža do sada najčvršće dokaze o direktnoj koristi ovih specifičnih mikronutrijenata.

Blizu njih po efikasnosti bili su i vitamin B6 (piridoksin) i vitamin B9 (folna kiselina), koji su takođe povezani sa nižim rizikom, iako su te veze bile nešto manje konzistentne. Ovo se poklapa sa ranijim medicinskim saznanjima, posebno kada je reč o folnoj kiselini, koja se već dugo proučava zbog svoje sposobnosti da snižava nivo homocisteina – aminokiseline koja, kada je povišena, direktno oštećuje krvne sudove i izaziva trombozu.

Faktor zdravog korisnika pod kontrolom: Naučnici su primetili da su ljudi koji unose najviše vitamina B generalno skloni zdravijem načinu života (bolje se hrane, vežbaju, redovnije idu kod lekara). Međutim, čak i kada su te prateće navike matematički isključene iz analize, veza između vitamina B1, B2 i B3 i smanjenog rizika od šloga ostala je izuzetno snažna.

Jedina mana studije jeste to što je ona opservaciona (posmatračka). To znači da naučnici mogu da potvrde snažnu korelaciju, ali ne mogu stopostotno da dokžu uzročno-posledičnu vezu, zbog čega se preporučuju dalja klinička ispitivanja.

Kako primeniti ovo naučno otkriće u stvarnom životu?

U prirodi postoji osam esencijalnih vitamina B kompleksa, i iako ova studija u prvi plan stavlja prva tri, oni najbolje funkcionišu u sinergiji, podržavajući energetski metabolizam, ćelijske funkcije i kardiovaskularno zdravlje.

Dobra vest je da ne morate da kupujete skupe suplemente niti da komplikujete svoj život. Ovi nutrijenti su široko dostupni u pristupačnim, svakodnevnim namirnicama koje verovatno već imate u frižideru ili lokalnom supermarketu.

Gde se nalaze ovi zaštitnici krvnih sudova?

• Vitamin B1 (Tiamin): Ključan za pretvaranje ugljenih hidrata u energiju i funkciju živaca. Najviše ga ima u integralnim žitaricama (integralni pirinač, ovas), svinjskom i živinskom mesu, zrnu soje, orašastim plodovima, grašku i pasulju.

• Vitamin B2 (Riboflavin): Moćan antioksidant koji pomaže telu da proizvede energiju na ćelijskom nivou. Pronaći ćete ga u jajima, mlečnim proizvodima (mleko, jogurt, kefir), zelenom lisnatom povrću i obogaćenim žitaricama.

• Vitamin B3 (Niacin): Izuzetno važan za popravku DNK, kontrolu holesterola i širenje krvnih sudova (poboljšava cirkulaciju). Bogati izvori su živinsko meso (piletina i ćuretina), riba (tuna, losos), kikiriki, mahunarke i semenke.

Tabela: Pregled ključnih vitamina B za prevenciju šloga

Stav stručnjaka: Hrana ispred tableta

Umesto da se fokusirate na izolovani unos jedne pilule, ova studija zapravo šalje mnogo dublju poruku – celokupan obrazac ishrane je ono što pravi razliku. Redovno uvrštavanje integralnih žitarica, krtih proteina, mahunarki, koštunjavog voća i kvalitetnih mlečnih proizvoda obezbediće vašem telu stabilan i prirodan priliv svih potrebnih vitamina B.

Iako suplementi (poput B-kompleksa) mogu biti korisni u određenim situacijama – na primer kod vegana, starijih osoba sa lošijom apsorpcijom ili hroničnih bolesnika – oni nisu neophodni za ljude koji se hrane balansirano. Pre nego što uvedete bilo kakve visoke doze suplemenata, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom.

Mali, svakodnevni izbori koje napravite za ručak ili večeru vremenom se akumuliraju i pružaju vam moćnu, prirodnu infuziju zdravlja koja može spasiti vaš život i sačuvati vaš mozak od prevremenog starenja i bolesti.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs