Spavanje kao lek za srce: Koliko nam je sna zaista potrebno i kako nesanica ugrožava krvne sudove?

Svi znamo da je san važan, ali da li ga dobijamo dovoljno i da li je on prave vrste? Dok se moderna svakodnevica vrti oko produktivnosti i produženog radnog vremena, naučnici sve glasnije upozoravaju na direktnu, neraskidivu vezu između jastuka i zdravlja našeg kardiovaskularnog sistema.

Nedavna klinička studija podigla je veliku prašinu u javnosti tvrdnjom da su samo dva kratka popodnevna odmora (dremke) nedeljno povezana sa čak 48% manjim rizikom od srčanog udara ili šloga. Iako ova vest zvuči kao savršen izgovor da odmah obučete pidžamu, nauka krije mnogo dublju priču o tome šta se dešava sa našim srcem dok spavamo.

Formula „6 do 8 sati”: Idealna zona za krvne sudove

To da je dobar san koristan za zdravlje nije nikakvo epohalno otkriće. Međutim, kardiološka istraživanja su po prvi put precizno povezala kvalitetan noćni odmor sa drastičnim smanjenjem rizika od koronarne bolesti srca – stanja koje uzrokuje nakupljanje masnih naslaga (plakova) u krvnim sudovima koji napajaju srce.

Naučnici su utvrdili da šest do osam sati sna tokom noći predstavlja optimalnu količinu za očuvanje zdravlja srca. Sve manje ili više od toga narušava prirodni balans.

Biološki procesi pod kontrolom sna: Iako se precizni mehanizmi još uvek istražuju, poznato je da san direktno diktira ključne biološke procese:

• Metabolizam glukoze (šećera u krvi)

• Regulaciju krvnog pritiska

• Sistemske upalne procese u organizmu

Jedan od glavnih krivaca zašto loš san uništava srce jeste upala. Istraživanja pokazuju da je poremećen i isprekidan san povezan sa povišenim nivoom C-reaktivnog proteina (CRP) u krvi. CRP je ključni medicinski marker (pokazatelj) zapaljenja, a upravo su hronični upalni procesi glavni okidač za nastanak bolesti srca i krvotoka.

Bolji san = pametnije odluke u ishrani

Osim direktnog uticaja na biologiju, san na srce deluje i indirektno – kroz odluke koje donosimo tokom dana. Održavanje zdrave telesne težine je najvažniji način da smanjite rizik od visokog krvnog pritiska i dijabetesa, a samim tim i od srčanog udara.

Manjak sna direktno ruši ovu odbranu. Kliničke studije pokazuju da nedovoljno spavanja dramatično menja nivoe hormona koji kontrolišu apetit (grelin i leptin), drastično povećavajući žudnju za rafinisanim šećerima i visokokaloričnom brzom hranom. Tokom dužeg vremenskog perioda, ovaj začarani krug neizbežno vodi do gojaznosti i ubrzanog razvoja srčanih oboljenja.

Opasnost skrivena u mraku: Kako poremećaji disanja izazivaju aritmiju

Za mnoge ljude manjak sna nije stvar izbora ili pretrpanog rasporeda, već posledica ozbiljnih zdravstvenih stanja poput nesanice (insomnije) ili apneje (kratkotrajnog prestanka disanja u snu). Kardiolozi danas intenzivno istražuju kako ovi poremećaji spavanja mogu da izazovu atrijalnu fibrilaciju (pretkomorsku aritmiju).

U normalnim okolnostima, prirodni pejsmejker srca (sinusni čvor) šalje pravilne električne impulse koji govore srcu kada da se zgrči i pumpa krv. Kod atrijalne fibrilacije, električni impulsi počinju haotično da ispaljuju sa više različitih mesta u gornjim komorama (pretkomorama), uzrokujući da srce podrhtava i kuca potpuno nepravilno.

Ova aritmija nije samo neurološki ili kardiološki problem – pacijenti koji žive sa njom imaju višestruko veći rizik od dobijanja moždanog udara, teškog stanja koje može trajno narušiti sposobnost govora, kretanja i osnovnih životnih funkcija.

Naučna teorija postavlja jasnu vezu između lošeg disanja u snu i ove aritmije:

Nastanak hipoksije: Prekid disanja.

Velika revizija brojnih kliničkih ispitivanja, koja je obuhvatila preko 100.000 pacijenata, pokazala je da statini nisu povezani sa poremećajima sna. Štaviše, detaljne studije tri specifična statina (pravastatina, lovastatina i simvastatina) otkrile su da su ovi lekovi zapravo povezani sa smanjenjem broja noćnih buđenja i kraćim trajanjem istih u poređenju sa lažnom tabletom (placebom).

Zašto onda mnogi pacijenti i dalje veruju da lošije spavaju od kada piju lekove za holesterol? Odgovor leži u dva psihološka faktora:

• „Nocebo” efekat: Kada pacijent unapred čuje ili pročita da lek izaziva nesanicu, on postaje hiper-vigilanatan (preterano oprezan). On počinje opsesivno da prati svaki segment svog sna i podsvesno umišlja simptome, iako sam lek ne izaziva nikakve biohemijske promene u tom smislu.

• Stres zbog dijagnoze: Sama spoznaja da imate visok holesterol i da morate da pijete doživotnu terapiju izaziva podsvesnu anksioznost i stres, što je stvarni uzrok lošijeg sna, a ne sama tableta.

Nema nikakve sumnje da je san fundamentalni stub zdravlja našeg tela. To je jedinstvena prilika da se čitav kardiovaskularni sistem resetuje i napuni baterije za izazove koje donosi moderan život. Ukoliko vaši problemi sa spavanjem traju duže od nekoliko nedelja, nemojte ih ignorisati niti lečiti sami – obavezno se obratite svom izabranom lekaru.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs