Kako san i fizička aktivnost mogu da „pobede” lošu genetiku i spasu srce

Najnovija naučna istraživanja donose revolucionarne vesti za sve koji se bore sa genetskim predispozicijama za kardiovaskularne bolesti. Prema podacima objavljenim u prestižnom naučnom časopisu Nature, kvalitetan san i redovan odlazak u teretanu ili na trčanje mogu direktno da ublaže štetno dejstvo specifičnih genetskih mutacija koje drastično povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara.

Ono što ove podatke čini posebno značajnim jeste činjenica da ove mutacije podstiču teške upalne procese u organizmu potpuno nezavisno od tradicionalnih faktora rizika – kao što su pušenje, dijabetes, gojaznost ili povišen holesterol. Drugim rečima, čak i ako živite relativno zdravo, skrivene greške u DNK kodu mogu raditi protiv vas, ali promena životnog stila sada se pokazuje kao moćan štit protiv sopstvenih gena.

Šta je „klonalna hematopoeza” i kako nam tiho ugrožava život?

Da bismo razumeli ovo otkriće, moramo pogledati šta se svakodnevno dešava u našem organizmu. Matične ćelije u koštanoj srži svakog dana se dele neverovatnom brzinom kako bi proizvele milijarde novih imunoloških ćelija. Ovaj proces je neophodan za održavanje našeg odbrambenog sistema, ali tako brza i masovna replikacija nosi ogroman rizik od nastanka „glapi” ili grešaka u kopiranju DNK.

Mnoge od ovih mutacija su potpuno bezopasne. Međutim, vremenom se kod određenog broja ljudi varijante nekih gena akumuliraju u krvi brže i asimetričnije u odnosu na druge. Ovo stanje u medicini je poznato kao klonalna hematopoeza (CH).

Naučnici objašnjavaju da su ove mutacije zapravo prvi korak na dugom putu ka potencijalnim oboljenjima, slično kao što su polipi koji se otkriju tokom kolonoskopije rani signal za oprez. Detaljne analize pokazuju da:

• Više od 10% ljudi starijih od 70 godina ima ove mutacije u krvi.

• Pored očekivano povišenog rizika od malignih bolesti krvi, ove osobe imaju 30 do 40% veću stopu smrtnosti od opšte populacije.

• Glavni uzročnici te povišene smrtnosti nisu tumori, već fatalni srčani i moždani udari.

Biološki mehanizam: Kako imunološke ćelije sabotiraju krvne sudove

Prethodni laboratorijski eksperimenti detaljno su pojasnili ovaj fenomen. Kada se u našim arterijama nakupe naslage holesterola, odbrambene ćelije organizma – makrofagi – jure na mesto događaja kako bi „počistile” i razgradile te masne naslage.

Međutim, u tom procesu makrofagi takođe oslobađaju jake inflamatorne (upalne) signale, što dovodi do ubrzanog razvoja ateroskleroze (začepljenja i otvrdnjavanja arterija). Kada osoba ima mutacije povezane sa klonalnom hematopoezom, taj upalni odgovor imunološkog sistema postaje ekstremno agresivan. Umesto da pomognu, mutirane ćelije zapravo izazivaju pravu eksploziju upale unutar krvnog suda, čineći plakove nestabilnim i sklonim pucanju.

Šta možemo da promenimo? Dok pušenje možete da ostavite preko noći, svoje gene ne možete jednostavno da izbrišete ili zamenite. Ipak, najnovija studija dokazuje ono što se donedavno smatralo nemogućim: iako ne možete promeniti strukturu gena, svojim ponašanjem možete direktno da utičete na njihovu aktivnost i „utišate” njihovo štetno dejstvo.

Eksperiment koji je potvrdio moć zdravih navika

Kako bi proverili da li spoljni faktori mogu da drže ove opasne mutacije pod kontrolom, naučnici su analizirali genetske podatke i nivo fizičke aktivnosti kod više od 91.000 odraslih osoba. Rezultati su pokazali da je kod onih koji upražnjavaju umeren do intenzivan trening zastupljenost ovih opasnih mutacija u krvi manja za oko 13%.

Da bi se u potpunosti potvrdila uzročno-posledična veza, sproveden je rigorozan eksperiment na laboratorijskim miševima koji su genetski modifikovani tako da nose pomenute mutacije i koji su hranjeni hranom sa visokim nivoom holesterola. Životinje su podeljene u grupe sa različitim stilovima života:

Aktivna grupa: Miševi su dobili točak za trčanje u kavezima, što je rezultiralo time da su dobrovoljno pretrčavali i do 10 kilometara dnevno.

Grupa sa uskraćenim snom: Životinje su bile izložene stalnom buđenju pomoću mehaničke barijere koja se pomerala preko poda kaveza na svakih nekoliko minuta, narušavajući im ritam spavanja.

Rezultati su bili kristalno jasni i nedvosmisleni: kod miševa koji su redovno trčali, zabeleženi su znatno manji plakovi u arterijama i blaži oblik bolesti, dok je kod miševa sa hronično lošim snom uočeno drastično pogoršanje ateroskleroze. Fizička aktivnost i dubok san uspeli su da promene ponašanje mutiranih makrofaga i smanje njihovu sklonost ka izazivanju upala.

Učinak zavisi od varijante gena, ali nada je ogromna

Važno je napomenuti da ovaj efekat nije univerzalan za svakoga. Naučni tim je pratio varijante četiri različita gena koja su ključna za klonalnu hematopoezu. Pokazalo se da adekvatan san i vežbanje mogu potpuno da preokrenu i neutrališu rizik od ateroskleroze, ali stepen do kojeg se to dešava (ili da li se uopšte dešava) direktno zavisi od toga koju tačno varijantu mutacije osoba nosi.

Ipak, mesta za optimizam ima napretek. Jedna od najagresivnijih i najštetnijih mutacija uopšte nije retka u populaciji – procenjuje se da je ima između 3 i 4 odsto evropskog stanovništva. S obzirom na to da su kod ove konkretne mutacije zdravi faktori životnog stila pokazali izuzetno snažne zaštitne efekte, ovi zaključci se direktno mogu primeniti na ogroman broj ljudi širom sveta.

Poruka ove važne studije je jasna: genetika jeste karta koja nam je dodeljena na rođenju, ali način na koji igramo – kroz svesne odluke o odmoru i kretanju – i dalje u velikoj meri ostaje u našim rukama.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs