Tiha opasnost u ultraprerađenoj hrani: Osam uobičajenih aditiva koje nauka sada povezuje sa visokim pritiskom

Velika naučna studija, koja je obuhvatila više od 100.000 učesnika, donela je zabrinjavajuće zaključke o uticaju prehrambenih aditiva na kardiovaskularni sistem. Istraživači su identifikovali osam široko rasprostranjenih konzervansa čiji se unos direktno povezuje sa povećanim rizikom od razvoja hipertenzije (visokog krvnog pritiska), dok je jedan aditiv posebno izdvojen kao faktor rizika za opšte kardiovaskularne bolesti.

Rezultati novog obimnog istraživanja, Iako zbog same prirode studije (koja je opservaciona) naučnici još uvek ne mogu sa stopostotnom sigurnošću da dokažu direktnu uzročno-posledičnu vezu, dobijeni podaci su upalili crveni alarm. Autori studije uputili su zvaničan apel vodećim regulatornim telima, uključujući Agenciju za hranu i lekove i Evropsku agenciju za bezbednost hrane, da hitno ponovo procene bezbednost ovih supstanci.

Ekspanzija konzervansa: Da li je profit važniji od zdravlja?

Dok takozvana ultraprerađena hrana (UPF) svakodnevno puni novinske naslove, naučna zajednica i javnost su više nego ikada fokusirani na to šta zapravo unosimo u organizam.

Konzervansi, kao što im i ime kaže, služe da spreče kvarenje hrane i prodor patogena. Oni osiguravaju mikrobiološku bezbednost proizvoda, ali istovremeno drastično produžavaju rok trajanja na policama, što prehrambenoj industriji donosi ogroman profit. Podaci pokazuju da je trećina svih kupljenih proizvoda sadržala bar jedan konzervans.

Zanimljivo je da se pojedini konzervansi prirodno nalaze u celovitim namirnicama, kao što su askorbinska kiselina (vitamin C) ili alfa-tokoferol (vitamin E). Kada ove spojeve unosimo kroz sveže voće i povrće, oni dokazano štite srce. Međutim, rana istraživanja sugerišu da njihovo dejstvo postaje štetno kada se izoluju i konzumiraju kao veštački dodaci u prerađenoj hrani.

Od dijabetesa i kancera do bolesti srca

Ovo istraživanje se oslanja na podatke iz najvećeg nutricionističkog projekta ove vrste na svetu. Ovaj projekat prati više od 100.000 ljudi koji redovno šalju detaljne podatke o svojoj ishrani, ali i uzorke krvi i stolice, što omogućava praćenje stanja njihovog crevnog mikrobioma.

Isti tim naučnika je ranije otkrio vezu između konzervansa, dijabetesa tipa 2 i određenih oblika kancera. U novoj analizi fokusirali su se isključivo na kardiovaskularni sistem i stopu incidencije – odnosno broj novih slučajeva visokog pritiska i srčanih oboljenja koji su se javili tokom prosečnog perioda praćenja od skoro osam godina.

Analizom su obuhvaćeni podaci 112.395 osoba (gde su više od dve trećine bile žene, prosečne starosti oko 43 godine). Naučnici su izolovali 58 različitih konzervansa, a detaljno su analizirali 17 aditiva koje konzumira najmanje 10% populacije.

Top 10 najzastupljenijih konzervansa u ishrani:

1. Limunska kiselina – konzumira je čak 91,3% ispitanika (uglavnom kroz prerađeno voće i povrće).

2. Lecitini – 86,4%.

3. Ukupni sulfiti – 83,5% (najviše kroz alkoholna pića i vino).

4. Askorbinska kiselina – 83,0%.

5. Natrijum-nitrit – 73,3% (uglavnom kroz suhomesnate proizvode).

6. Kalijum-sorbat – 65,3%.

7. Natrijum-eritorbat – 52,5% (mesne prerađevine).

8. Natrijum-askorbat – 49,7%.

9. Kalijum-metabisulfat – 44,2%.

10. Kalijum-nitrat – 32,3% (mesne prerađevine).

Šta kažu brojke: Koji aditivi najviše podižu pritisak?

Kako bi rezultati bili što precizniji, naučnici su u obzir uzeli brojne faktore: starost, pol, indeks telesne mase (BMI), fizičku aktivnost, pušački status, nivo obrazovanja, kao i porodičnu istoriju bolesti. Takođe su kontrolisali i unos soli, mesa, alkohola i kalorija.

Čak i nakon što su svi ovi faktori neutralisani, otkriveno je da je visok unos takozvanih neantioksidativnih konzervansa (koji uništavaju mikrobe) direktno povezan sa većom stopom obolevanja od koronarne bolesti srca.

Kada je reč o visokom krvnom pritisku (hipertenziji), ukupan rizik raste na sledeći način:

• Unos ukupnih konzervansa povećava rizik za 24%

• Unos neantioksidativnih konzervansa povećava rizik za 29%

• Unos antioksidativnih konzervansa povećava rizik za 22%

Ako posmatramo pojedinačne supstance, skok rizika za pojavu hipertenzije izgleda ovako:

Zabrinjavajući izuzetak: Kada su analizirali koji je pojedinačni aditiv najsnažnije povezan sa opštim kardiovaskularnim bolestima (poput infarkta i šloga), askorbinska kiselina (veštački vitamin C) se izdvojila sa 15% većim rizikom.

Ono što posebno brine jeste činjenica da ovaj efekat nije primećen samo kod ljudi koji se inače loše hrane. Čak i kod onih sa kvalitetnijom ishranom, povišen unos ovih aditiva nezavisno je narušavao zdravlje srca.

Kako se zaštititi i smanjiti unos konzervansa?

Stručnjaci ističu da je u savremenom svetu nemoguće svesti unos konzervansa na nulu, ali da svesnim izborima možemo drastično da umanjimo štetu.

Klinički nutricionisti, napominju da je ključ u redukciji ultraprerađene hrane.

„Najbolji korak koji možete da preduzmete jeste davanje prioriteta celovitoj hrani. Sveže voće, povrće, integralne žitarice, koštunjavi plodovi i semenke prirodno nemaju kozmetičke i komercijalne aditive. Kao dodatni bonus, ove namirnice su prebogate vlaknima, koja su ključna za zdravlje creva, jak imunitet i zaštitu srca“, objašnjavaju stručnjaci.

Ako želite da krenete sa malim promenama, stručnjaci savetuju sledeće:

• Izbacite prerađeno meso: Salame, viršle i kobasice, koje su prepune nitrata i nitrita, zamenite svežim, neprerađenim čistim mesom (poput piletine ili ćuretine).

• Zamenite gazirane sokove: Industrijski sokovi su skladišta konzervansa. Umesto njih pijte vodu, nezaslađeni čaj, kafu ili fermentisana pića poput kefira i kombuhe koji prirodno jačaju organizam.

• Čitajte deklaracije: Pre nego što ubacite proizvod u korpu, okrenite poleđinu pakovanja. Što je lista sastojaka duža i što više sadrži reči koje ne umete da izgovorite – to je proizvod gori za vaše krvne sudove.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs