Kada hormoni promene telo: zašto menopauza često postaje početak borbe sa kilogramima
Mnoge žene bez ustručavanja govore o stresu, umoru ili nesanici. Ali kada razgovor dođe do promena u telu tokom menopauze, naglog dobijanja na težini, osećaja da se kilogrami “lepe” drugačije nego ranije i da telo više ne reaguje kao nekad – tema se često prećuti.
Upravo zato je ovogodišnji Evropski kongres o gojaznosti (ECO 2026), nedavno održan u Istanbulu, otvorio jedno od najvažnijih pitanja savremenog ženskog zdravlja: koliko menopauza menja organizam i zbog čega gojaznost u ovom periodu života predstavlja mnogo ozbiljniji problem od same estetike.
„Dobijanje kilograma predstavlja jedan od najčešćih problema sa kojima se suočavaju žene u perimenopauzi i menopauzi. Čak i žene koje su ranije bile mršavije, usled hormonskog disbalansa često primećuju porast telesne mase. Studije su pokazale da inovativne terapije doprinose značajnom gubitku kilograma, ali i poboljšanju metaboličkog statusa u perimenopauzi i menopauzi. Ipak, pristup mora biti individualizovan, budući da je kod pojedinih žena, pored ovih terapija, neophodno uključiti i hormonsku terapiju, kao i odgovarajuću suplementaciju“, istakla je doc. dr Marina Anđelić-Jelić, specijalistkinja interne medicine i endokrinološkinja u KBC Zvezdara.
Novi podaci predstavljeni na kongresu pokazali su da višak kilograma u menopauzi nije samo pitanje izgleda ili godina, već faktor koji može značajno uticati na zdravlje srca, mentalno stanje, kvalitet sna, rizik od depresije i ukupni kvalitet života žena.
Stručnjaci upozoravaju da upravo u periodu premenopauze i menopauze dolazi do promena koje dodatno povećavaju rizik od metaboličkih poremećaja i kardiovaskularnih bolesti. Iako se menopauza najčešće povezuje sa valunzima, promenama raspoloženja i hormonskim disbalansom, mnogo ređe se govori o tome da tada kod velikog broja žena počinje i dugotrajna borba sa telesnom težinom.
Veliku pažnju stručne javnosti izazvale su analize predstavljene na kongresu, koje su pokazale da terapija semaglutidom (u Srbiji registrovana za lečenje gojaznosti pod nazivom „Wegovy“) može imati širi efekat od samog smanjenja telesne mase. Prema predstavljenim podacima, kod žena koje su koristile terapiju zabeležen je značajan gubitak kilograma, smanjenje obima struka, ali i potencijalni benefiti kada je reč o zdravlju srca, riziku od migrene i mentalnom zdravlju.
Posebno interesovanje izazvali su rezultati prema kojima su žene u premenopauzi uz višu dozu terapije ostvarile prosečan gubitak telesne težine od 22,6 odsto, dok je više od 40 procenata njih izgubilo čak četvrtinu ukupne telesne mase. Efekti su bili vidljivi i kod žena u peri- i postmenopauzi, uz značajno smanjenje visceralne masti, koja predstavlja jedan od ključnih faktora rizika za razvoj kardiometaboličkih bolesti.
Dodatnu pažnju izazvali su podaci koji ukazuju da su žene koje su koristile semaglutid imale i manji rizik od pojave migrene i depresije u odnosu na žene koje su koristile isključivo hormonsku terapiju za menopauzu.
Paralelno sa tim, rezultati STEP UP studije otvorili su još jedno važno pitanje, kako zapravo izgleda „zdrav“ gubitak kilograma. Prema predstavljenim analizama, čak 84 odsto izgubljene telesne mase odnosilo se na smanjenje masnog tkiva, dok je mišićna funkcija ostala očuvana. Drugim rečima, cilj nije samo niži broj na vagi, već metabolički zdraviji organizam.
Kod osoba koje su već tokom prvih šest meseci terapije izgubile najmanje 15 procenata telesne mase, prosečan ukupan gubitak težine dostigao je gotovo 28 procenata nakon 72 nedelje terapije.
Sve ovo dolazi u trenutku kada se i u stručnoj javnosti sve više insistira na tome da gojaznost nije pitanje discipline ili estetike, već hronična relapsirajuća bolest koja zahteva dugoročno i sistemsko lečenje. Upravo zato stručnjaci sve češće naglašavaju da uspešno lečenje gojaznosti može imati mnogo širi efekat, od prevencije srčanog i moždanog udara do očuvanja mentalnog zdravlja i boljeg kvaliteta svakodnevnog života.
Važno je naglasiti da se lekovi za gojaznost izdaju isključivo uz lekarski recept, dok odluku o njihovoj primeni i praćenju terapije donosi lekar, na osnovu individualne procene zdravstvenog stanja pacijenta.
Foto: M.V.
Autor: Portal ObjektivNI.rs
