Svaka čvoruga nije bezazlena: Kako prepoznati potres mozga i kada je hitna pomoć pitanje života i smrti

Gotovo da nema osobe koja bar jednom u životu nije doživela udarac u glavu – bilo da je reč o proklizavanju na stepenicama, rasejanom naletanju na otvorena vrata kuhinjskog ormarića, padu na ledu ili lakšem saobraćajnom udesu. Srećom, većina ovih situacija završava se običnom čvorugom ili modricom. Međutim, snažniji udarac u glavu, pa čak i nagli trzaj tela usled kojeg glava naglo krene napred-nazad, može izazvati potres mozga.

U pitanju je lakša traumatska povreda mozga (TPM) koja nastaje kada usled sile udarca mozak bukvalno „odskoči“ ili se naglo uvrne unutar čvrstih kostiju lobanje. Iako se u medicini vodi kao „laka“, svaka povreda mozga zahteva ozbiljan oprez.

Razlika između čvoruge i potresa mozga: Šta se dešava unutar lobanje?

Izraz „udarac u glavu“ opisuje sam fizički kontakt i spoljašnju silu. Sa druge strane, potres mozga opisuje šta je taj udarac uradio funkciji samog mozga.

Prilikom potresa, mozak se naglo pomera unutar lobanje. To kretanje može rastegnuti i iritirati delikatne moždane ćelije, uzrokujući privremeni hemijski debalans koji direktno utiče na to kako mozak obrađuje informacije i funkcioniše. Neurolozi objašnjavaju ključnu stvar koja često zbunjuje pacijente:

„Potres mozga je prvenstveno funkcionalna povreda. To znači da standardni radiološki pregledi, poput kompjuterizovane tomografije (CT) ili magnetne rezonance (MR), uglavnom izgledaju potpuno normalno i ne pokazuju nikakva oštećenja, iako su simptomi pacijenta i te kako stvarni i prisutni. Potres mozga se može dogoditi čak i kada na glavi nema rane, modrice ili vidljivog otoka.“

Udarac, naravno, može izazvati i druge povrede – hematom (krvarenje ispod kože), posekotinu za šivenje ili frakturu (prelom) lobanje. Ove povrede se mogu javiti sa potresom mozga, ali i bez njega. Zato lekari prilikom pregleda uvek posmatraju kompletnu sliku: mehanizam povrede, istoriju bolesti i neurološki status.

Rani znaci potresa mozga: Šta okolina može da primeti?

Znaci potresa mozga su promene u ponašanju i stanju koje drugi ljudi mogu da primete kod povređene osobe neposredno nakon udesa. Najčešći rani znaci na koje svedoci moraju da obrate pažnju su:

• Osoba deluje ošamućeno, izgubljeno ili zapanjeno.

• Veoma sporo odgovara na postavljena pitanja.

• Deluje zbunjeno u pogledu vremena, prostora ili onoga što se upravo dogodilo.

• Kreće se nespretno, tetura se ili gubi ravnotežu.

• Zaboravlja uputstva ili konstantno ponavlja ista pitanja.

• Pokazuje nagle i neuobičajene promene u ponašanju, raspoloženju ili ličnosti.

Ako ste u društvu osobe koja je pretrpela udarac u glavu, zabeležite šta ste primetili i u koje tačno vreme. Ta hronologija je od neprocenjive važnosti za lekare u urgentnom centru.

Odloženi simptomi: Šta se može pojaviti satima ili danima kasnije?

Velika zabluda je da se svi simptomi potresa mozga javljaju odmah. Mnogi od njih se razvijaju postepeno, tokom narednih nekoliko sati ili čak dana – naročito kada se od mozga zatraži veći napor, poput čitanja, vožnje, rada na računaru ili fizičkog treninga.

Zbog mogućnosti odloženih simptoma, nakon svakog jačeg udarca u glavu obavezno odmarajte, strogo izbegavajte alkohol i lekove na bazi aspirina i ibuprofena (koji mogu povećati rizik od krvarenja), i potpuno smanjite aktivnosti koje bi mogle dovesti do novog udarca.

Crveni alarm: Simptomi koji zahtevaju hitan odlazak u urgentni centar

Nakon povrede glave, određeni simptomi mogu ukazivati na životno ugrožavajuću povredu – poput krvarenja (hematoma) unutar lobanje ili otoka mozga. Odmah pozovite Hitnu pomoć (194) ili se uputite u najbližu hitnu službu ako primetite bilo šta od sledećeg:

• Glavobolja koja se konstantno pogoršava ili uopšte ne prolazi.

• Uporno i ponovljeno povraćanje.

• Jedna zenica je vidno veća od druge (anizokorija).

• Nerazgovetan, „zapečen“ ili usporavan govor.

• Slabost, utrnulost u rukama ili nogama, ili smanjena koordinacija pokreta.

• Epileptični napadi ili grčevi celog tela.

• Sve veća konfuzija, uznemirenost, agresija ili neobično ponašanje.

• Ekstremna pospanost ili nemogućnost buđenja osobe iz sna.

• Gubitak svesti, čak i ako je trajao svega nekoliko sekundi.

• Isticanje prozirne tečnosti ili krvi iz nosa ili ušiju.

Poseban oprez kod beba i male dece

Pošto male informacije ne mogu da opišu kako se osećaju, znaci za hitnu uzbunu kod njih su: neutešan utišan plač, potpuno odbijanje hrane ili dojenja, kao i stanje u kojem je dete izuzetno teško probuditi.

Šta raditi u prvih 48 sati: Protokol za oporavak

Moderne medicinske smernice više ne preporučuju potpunu izolaciju u mračnoj sobi bez ikakvih stimulusa, već takozvani relativni odmor. To znači izbegavanje aktivnosti koje primetno pogoršavaju simptome, uz zadržavanje laganih, podnošljivih aktivnosti.

Nadzor odrasle osobe: Ako je ikako moguće, neka povređena osoba bude pod nadzorom nekog bliskog prvih 24 sata.

Kontrola bola: Za glavobolju koristite isključivo paracetamol (paracetamolum), i to samo ako vam je lekar to odobrio. Izbegavajte lekove koji razređuju krv.

Ograničite ekrane: Smanjite gledanje u telefon, televizor i računar, jer plavo svetlo i intenzivan fokus dokazano pogoršavaju simptome potresa.

Zabrana vožnje i rizičnih aktivnosti: Nemojte voziti ako osećate vrtoglavicu ili usporenost. Zaboravite na sport, penjanje na merdevine i sve situacije u kojima možete ponovo pasti.

Ukoliko ste na terapiji antikoagulansima (lekovima za razređivanje krvi), lekarski pregled nakon udarca u glavu je obavezan i hitan, čak i ako nemate nijedan jedini simptom, zbog visokog rizika od odloženog unutrašnjeg krvarenja.

Postepeni povratak obavezama: Pravilo dve nedelje

Većina ljudi se od potresa mozga potpuno oporavi u roku od nekoliko dana do dve nedelje. Međutim, prebrzi povratak teškom fizičkom naporu ili zahtevnim mentalnim zadacima može trajno produžiti simptome i uvesti pacijenta u takozvani postpotresni sindrom.

Povratak aktivnostima treba da bude postepen: prvo se lagano uvode kraći blokovi mentalnih aktivnosti (učenje, rad), zatim lagana fizička aktivnost poput šetnje, dok se kontaktni sportovi strogo izbegavaju dok neurolog ne da zeleno svetlo.

Ukoliko simptomi potresa mozga potraju duže od dve nedelje kod odraslih, odnosno duže od četiri nedelje kod dece i tinejdžera, neophodno je obratiti se specijalisti. U tim slučajevima od velike pomoći mogu biti ciljane terapije, kao što je vestibularna rehabilitacija (za probleme sa vrtoglavicom i ravnotežom) ili vizuelna terapija (za probleme sa fokusom oka).

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs