Prirodni naspram sintetičkih vitamina: Šta nauka kaže o laboratorijskim suplementima i hrani?

Vitamini su stubovi našeg zdravlja. Bilo da ih unosimo kroz svakodnevne obroke ili u vidu dodataka ishrani, ova organska jedinjenja su neophodna za pravilan rad metabolizma, očuvanje imuniteta i funkcionisanje svih organa. Hronični nedostatak vitamina može izazvati ozbiljne poremećaje – od problema sa telesnom težinom i hroničnog umora, pa sve do teških metaboličkih i sistemskih oboljenja.

Međutim, ekspanzija industrije suplemenata donela je i jednu veliku dilemu. Iako na ambalažama često vidimo privlačne natpise, činjenica je da većina suplemenata na tržištu sadrži sintetičke vitamine napravljene u laboratoriji. Koja je stvarna razlika između njih i onih koje dobijamo iz prirode, i kako to utiče na naše telo?

Šta su sintetički vitamini i kako nastaju?

Za razliku od prirodnih vitamina koji se izoluju direktno iz biljnih i životinjskih izvora, sintetički vitamini su stvoreni veštačkim putem kroz složene hemijske procese. Oni su dizajnirani u laboratoriji sa ciljem da kopiraju molekularnu strukturu prirodnih vitamina.

Ipak, postoji suštinska razlika u načinu na koji se ovi molekuli ponašaju. Prirodni vitamini u hrani nikada ne dolaze sami. Oni su deo složenog biološkog sistema i uvek su vezani za druge mikronutrijente. Nasuprot tome, sintetički vitamini su izolovani kristali lišeni svih pratećih elemenata.

Moć sinergije: Zašto hrana nudi više od same hemijske formule?

Da bismo razumeli zašto telo drugačije reaguje na hranu u odnosu na tabletu, moramo se upoznati sa pojmom sinergije. Prirodni vitamini u namirnicama dolaze u paketu sa:

• Enzimima i koenzimima

• Mineralima i elementima u tragovima

• Antioksidansima i bioflavonoidima

Svi ovi delovi funkcionišu kao tim. Oni pomažu telu da pravilno prepozna, apsorbuje i iskoristi vitamin.

Slikovita analogija: Zamislite prirodni vitaminski kompleks kao automobil. To je savršeno ukomponovana mašina. Sintetički izolovan vitamin (poput same askorbinske kiseline) je u toj analogiji samo jedan točak. Točak je izuzetno važan, ali ako ga skinete sa automobila, on sam ne može da vas preveze do odredišta.

Kada unesete čist, izolovani sintetički vitamin, telu često nedostaju minerali i kofaktori da bi ga pravilno metabolisalo. Zbog toga organizam mora da troši sopstvene unutrašnje rezerve minerala kako bi obradio uneti suplement, što na duže staze može stvoriti kontraefekat i izazvati unutrašnji disbalans.

Bioraspoloživost: Fokusirajte se na formu, a ne na procente

Greška koju većina ljudi pravi jeste gledanje visokih procenata i miligrama na poleđini bočice. Proizvođači se često utrkuju ko će staviti veću dozu, ali nauka pokazuje da ključ nije u unetoj količini, već u bioraspoloživosti (udelutu materije koji telo zaista uspe da apsorbuje i unese u krvotok).

Posebno su specifični vitamini rastvorljivi u mastima (vitamini A, D, E i K). U prirodi, njih nalazimo u maslacu, ribljem ulju, orašastim plodovima i zelenom lisnatom povrću, i telo ih skladišti u jetri i masnom tkivu. Sintetičke verzije ovih vitamina se teže izlučuju i mogu se akumulirati u telu, što u ekstremnim dozama može dovesti do toksičnosti (hipervitaminoze). Sa druge strane, višak sintetičkih vitamina rastvorljivih u vodi (poput vitamina C i B) telo najčešće samo izluči kroz urin, što visoke doze takvih suplemenata često čini bespotrebnim troškom.

Kako prepoznati sintetičke vitamine na deklaraciji?

Zakonodavstvo u mnogim zemljama dopušta da se proizvod nazove „prirodnim” čak i ako sadrži samo 10% sastojaka prirodnog porekla, dok preostalih 90% mogu biti laboratorijske hemikalije. Zato je jedini siguran način čitanje same deklaracije i prepoznavanje hemijskih naziva.

Evo liste uobičajenih sintetičkih formi koje se nalaze u suplementima:

• Vitamin A: Retinil palmitat (Retinyl palmitate), Retinil acetat

• Vitamin B1 (Tiamin): Tiamin mononitrat, Tiamin hidrohlorid

• Vitamin B2 (Riboflavin): Sintetički riboflavin

• Vitamin B5 (Pantotenska kiselina): Kalcijum D-pantotenat

• Vitamin B6 (Piridoksin): Piridoksin hidrohkorid

• Vitamin B12: Cijanokobalamin (Cyanocobalamin – veštačka forma koja sadrži molekul cijanida, dok je prirodna forma metilkobalamin)

• Folna kiselina: Pteroilglutaminska kiselina (prirodni oblik u hrani je folat)

• Vitamin C: Askorbinska kiselina (Ascorbic acid)

• Vitamin D: Ergokalciferol (D2), Holekalciferol (D3 – može biti i prirodnog i sintetičkog porekla)

• Vitamin E: DL-alfa-tokoferol (Oznaka „DL” na bilo kom vitaminu je siguran znak da je u pitanju sintetički oblik. Prirodni vitamin E nosi oznaku „D-alpha”).

Takođe, obratite pažnju na aditive, vezivna tkiva i konzervanse u jeftinijim suplementima, kao što su magnezijum stearat, karnauba vosak (koji se koristi za sjaj tableta) i titanijum-dioksid.

Rešenje: „Whole Food” suplementi i povratak pravoj hrani

Suplementacija ima svoje opravdano mesto u modernoj medicini – kod trudnica, hroničnih bolesnika, osoba sa dokazanim deficitom ili onih na specifičnim režimima ishrane. Međutim, ako vam je potreban dodatak ishrani, najbolji izbor su takozvani „whole food” suplementi.

To su preparati dobijeni dehidratacijom i koncentracijom celovitih, minimalno prerađenih prirodnih namirnica (poput dehidriranog soka ječmene trave, koncentrata divlje borovnice, algi ili kvasca). U njima vitamini ostaju u svom prirodnom, kompleksnom okruženju.

Pri odabiru idealnog suplementa, uvek se vodite sledećim kriterijumima:

Bliskost prirodi: Birajte proizvode koji su deklarisani kao ekstrakti celovite hrane.

Transparentnost proizvodnje: Proverite da li proizvođač ima sertifikate o kontroli kvaliteta i poreklu sirovina (organski uzgoj bez pesticida).

Renome brenda: Kupujte od kompanija sa dugom tradicijom i transparentnim naučnim istraživanjima iza svojih formula.

Ipak, nikada ne zaboravite osnovno kulinarsko pravilo: nijedna tableta ili kapsula ne može u potpunosti zameniti dobro izbalansiran, raznovrstan obrok pun svežeg voća, povrća i zdravih masnoća.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs