Zimska nega kože: Kako sprečiti isušivanje, svrab i upale
Promena godišnjeg doba ne mora nužno značiti i probleme sa kožom. Iako je suva koža (medicinski poznata kao kseroza) česta pojava tokom hladnih meseci — kada niske temperature i oštar vetar bukvalno „iscedre“ vlagu iz vašeg tela – postoje efikasni načini da ovaj problem držite pod kontrolom.
U nastavku otkrivamo zašto koža gubi vlažnost, kako je pravilno negovati i kako razlikovati običnu suvoću od ozbiljnijih stanja poput psorijaze i ekcema.
Zašto se koža isušuje?
Vaša koža se sastoji od više slojeva, od kojih su ključni epidermis (spoljašnji, vidljivi sloj) i dermis (unutrašnji sloj sa krvnim sudovima i žlezdama). U normalnim okolnostima, epidermis služi kao neprobojna barijera koja zadržava vlagu.
Međutim, zimi ovu barijeru napadaju brojni faktori:
-
Nizak nivo vlažnosti vazduha i jak vetar.
-
Grejna sezona: Suv vazduh u zatvorenim prostorijama dodatno isušuje kožu.
-
Vrela voda: Dugi, topli tuševi ispiraju prirodna ulja.
-
Agresivna sredstva: Često pranje ruku sapunima koji sadrže jake hemikalije.
Posebno su pogođeni ruke, ruke i noge jer ovi delovi tela imaju manje lojnih žlezda. Takođe, starije osobe su podložnije isušivanju jer koža sa godinama prirodno gubi sposobnost zadržavanja vlage i masnoće.
Rešenje: Hidratacija i pametna zaštita
Najjednostavniji lek za suvu kožu je nadoknada vlage. Prilikom odabira proizvoda, pridržavajte se ovih pravila:
-
Gusto je bolje: Teži, masniji preparati (poput onih na bazi vazelina) stvaraju bolji zaštitni film.
-
Pravovremeno nanošenje: Losion ili kremu nanesite na vlažnu kožu odmah nakon tuširanja ili pranja ruku kako biste „zaključali“ vodu u ćelijama.
-
Izbegavajte mirise: Koristite blaga sredstva za pranje (poput brendova Cetaphil ili Aveeno) koja ne sadrže parfeme i agresivne hemikalije.
-
Nabavite ovlaživač vazduha: Ovo je ključno tokom zime kada radijatori isuše vazduh u vašem domu.
Savet stručnjaka: Ako koža počne da puca i svrbi, oduprite se nagonu za češanjem. Češanje oštećuje tkivo i otvara put bakterijama i infekcijama.
Kada suva koža postane hronični problem
Ponekad suvoća nije samo posledica vremena, već simptom hroničnog oboljenja.
Psorijaza
Psorijaza je autoimuna bolest kod koje imuni sistem greškom ubrzava proces rasta ćelija kože. Umesto da se obnavljaju mesec dana, ćelije se gomilaju na površini za svega nekoliko dana, stvarajući zadebljale, crvene površine prekrivene srebrnastim ljuspama. Pored kože, psorijaza može uticati na nokte, pa čak i na zglobove (psorijatični artritis).
Ekcem (Atopijski dermatitis)
Ekcem je širok pojam za upalna stanja kože. Ljudi sa ekcemom često imaju genetski nedostatak proteina koji štiti kožu, zbog čega vlaga lako isparava, a koža postaje osetljiva na viruse i bakterije. Najčešće se manifestuje kao svrab i crveni, suvi pečati.
Kako se leče hronična stanja?
Za razliku od obične suvoće, psorijaza i ekcem zahtevaju medicinski nadzor:
-
Terapija svetlošću (fototerapija): Umereno izlaganje specifičnim UV zracima može usporiti rast ćelija kod psorijaze.
-
Lekovi: Od steroidnih krema i antihistaminika do modernih bioloških lekova i PDE4 inhibitora koji blokiraju upalne odgovore imunog sistema.
Veza između kože i psihičkog zdravlja
Problemi sa kožom nisu samo estetski — oni duboko utiču na psihu. Vidljive promene na licu, vratu ili rukama mogu izazvati osećaj nesigurnosti, socijalnu izolaciju i anksioznost.
Ovde se stvara opasan „začarani krug“: stres je jedan od glavnih okidača za pogoršanje psorijaze. Hormoni stresa povećavaju nivo upalnih procesa u telu, što direktno pogoršava stanje na koži.
Zato je tokom zime, kada smo skloniji lošem raspoloženju zbog manjka sunca, od presudne važnosti upravljanje stresom. Fizička aktivnost, hobiji i razgovor sa stručnjakom mogu značajno pomoći.
Foto: Freepik
Autor: Portal ObjektivNI.rs
