Sindrom žrtve pod sopstvenim krovom: Šta je to „emocionalni rad“ i kako tiho uništava zdravlje modernih žena

Žene u braku i porodici često nose ogroman, ali potpuno nevidljiv teret. Svesno ili nesvesno, mnoge supruge i majke s vremenom preuzimaju ulogu žrtve, upadajući u rutinu u kojoj kompletno emotivno i organizaciono funkcionisanje dominstva pada na njihova leđa. One to čine kako bi sačuvale mir u kući i ugodile svima – osim sebi.

Iako statistika i svakodnevica pokazuju da žene obavljaju najveći deo posla oko odgajanja dece i vođenja domaćinstva, prateći stres ostaje neprimetan za njihove partnere. Mnogi muževi jednostavno ne registruju kroz šta njihove supruge prolaze, pa im samim tim i ne pada na pamet da ponude pomoć. Novinari i sociolozi koji se bave ovom temom sve glasnije javno govore o fenomenu takozvanog „emocionalnog rada“ (engl. emotional labor), izdvajajući pet ključnih oblika ovog tereta koje muškarci najčešće uzimaju zdravo za gotovo.

1. Odgovornost za opšte blagostanje svih ukućana

Većina supruga živi pod stalnim, podsvesnim pritiskom da su lično odgovorne za sreću i raspoloženje svih oko sebe – partnera, dece, a neretko i roditelja ili rođaka. One imaju osećaj da moraju da razmišljaju i deluju u ime svih, što dovodi do ozbiljne mentalne iscrpljenosti.

Društvo od malih nogu uči žene da sopstvene potrebe stave u drugi plan i da uvek budu na raspolaganju drugima. Paradoks je u tome što, uprkos svemu što čine za porodicu, javnost ili okolina neretko proglase ženu „sebičnom“ čim pokuša da prioritet da sopstvenoj sreći. Najgori scenario nastaje kada pasivni partneri nemo posmatraju kako njihove supruge žrtvuju slobodno vreme i zdravlje, uopšte ne razmišljajući o tome koliku cenu one za to plaćaju.

2. Upravljanje porodičnim raspoloženjem

Ako ste ikada videli ženu koja ulaže nadljudski napor da smiri tenzije u kući, oraspoloži neraspoložene i balansira energiju u prostoriji, prisustvovali ste menadžmentu raspoloženja. Žene vođene empatijom prve primećuju i najmanje promene u energiji svojih bližnjih i odmah skaču u pomoć kako bi stvari vratile u normalu.

Iako je ova osobina naizgled plemenita, ona drastično crpi žensku energiju. Problem postaje još veći kada je partner sklon ponašanju „energetskog vampira“. Pojedini muškarci usvajaju stav da nakon napornog radnog dana nemaju nikakve obaveze u kući i da porodica treba da služi njima, ostavljajući supruge da istovremeno podižu njihovo raspoloženje i paze da same ne potonu pod tim teretom.

3. Preventivna pažnja i predviđanje potreba

Postoji jasan razlog zašto deca odrastaju verujući da majke imaju „supermoći“ i da znaju šta im treba pre nego što to sami shvate. Ta ekstremna posvećenost i želja da se pomogne voljenima omogućavaju ženama da lako predvide svačije potrebe u svakom trenutku.

One preuzimaju inicijativu i organizuju život bez potrebe da ih iko išta pita – od nabavke lekova pre nego što bolest nastupi, do planiranja školskih obaveza unapred. Za osobu koja prima ovakvu pažnju to je ogromno olakšanje, ali za ženu koja je pruža, to znači da na kraju dana često nema više šta da dâ sebi. Umesto da uzvrate istom merom, mnogi muževi samo uživaju u plodovima te pažnje, ne nudeći ništa zauzvrat.

4. Podređivanje sopstvenog vremena tuđem

Žene masovno žrtvuju svoje slobodno vreme preuzimajući na sebe što više kućnih poslova i obaveza, kako bi svojim supružnicima i deci omogućile luksuz da sami biraju kako će provesti dan. Umesto da delegiraju dužnosti, one često same urade sve, videći u tome čin ljubavi ili jedini način da posao uopšte bude završen.

U modernom društvu malo ko brine o tome što ove žene nemaju pravo na sopstveno vreme. Istraživanja iznova potvrđuju nesrazmeru u podeli kućnih poslova:

Dok muškarci smatraju da je strašno nepravedno ako nemaju vreme za svoje prijatelje ili hobije, rad svojih supruga „do koske“ često uopšte ne registruju kao svestan napor.

5. Obavljanje poslova koje niko drugi ne želi

Zbog izražene odgovornosti i svesti da se stvari neće same završiti, žene često vode logikom: „Ako želiš da nešto bude urađeno kako treba, uradi to sama“. Ako nakon bezbrojnih molbi ukućani ignorišu usisavanje, pranje sudova ili izbacivanje smeća, supruga će preuzeti posao na sebe da bi kuća funkcionisala.

Ovo nije samo obično štikliranje obaveza sa spiska. To je preuzimanje prekomernog rada kojim se porodica dodatno navikava na to da uvek može da se osloni na majku i suprugu. Kako stručnjaci slikovito objašnjavaju: „Ako usisavate kuću samo da biste druge poštedeli tog posla, jer znate da to mora biti urađeno, vi zapravo obavljate emocionalni rad.“

Sagorevanje kao krajnji ishod

Potpuno je jasno zašto žene koje nose ovoliki teret na kraju dožive potpuno emocionalno i fizičko sagorevanje (burnout), posebno ako njihov partner ne pomera ni prst da pomogne. Poruka koja se ženama kroz tradiciju i vaspitanje šalje – da treba da ignorišu sopstvenu vrednost, postave druge na prvo mesto i žive bez postavljanja jasnih granica – neizbežno vodi do potpune iscrpljenosti i narušavanja mentalnog zdravlja.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs