Čuvari našeg tela: zašto su antioksidansi ključni za dugoročno zdravlje

U savremenom svetu punom izazova – od zagađenja i stresa, do nezdrave ishrane i sedalnog načina života – naše telo je konstantno izloženo štetnim uticajima koji mogu narušiti zdravlje ćelija. U toj neprestanoj borbi, naši najvažniji saveznici su moćna jedinjenja poznata kao antioksidansi.

Iako često čujemo za njih, šta zapravo antioksidansi rade i zašto su toliko važni za vitalnost i dugovečnost? Odgovor leži u njihovoj sposobnosti da se bore protiv nečega što se naziva oksidativni stres, tihog, ali podmuklog neprijatelja naših ćelija.

Slobodni radikali i oksidativni stres: neizbežna pretnja

Slobodni radikali su nestabilni molekuli sa nesparenim elektronom, što ih čini izuzetno reaktivnim. Oni nastaju prirodno u telu kao nusproizvod normalnih metaboličkih procesa (poput pretvaranja hrane u energiju), ali njihova proizvodnja može biti dramatično povećana usled spoljnih faktora. Pušenje cigareta, izloženost UV zračenju, zagađen vazduh, određeni pesticidi, pa čak i hronični stres i prekomerna fizička aktivnost, sve to može dovesti do stvaranja viška slobodnih radikala.

Problem nastaje kada se ovi nestabilni molekuli nagomilaju. U potrazi za elektronom koji im nedostaje, slobodni radikali “napadaju” stabilne molekule u našim ćelijama – oštećujući DNK, proteine, ćelijske membrane, pa čak i mitohondrije (energetske centre ćelija). Ovo oštećenje, poznato kao oksidativni stres, povezano je sa procesom starenja i razvojem brojnih hroničnih bolesti.

Kako antioksidansi stupaju na scenu?

Tu na scenu stupaju antioksidansi – molekuli koji imaju sposobnost da “neutrališu” slobodne radikale donirajući im elektron, a da pri tome sami ne postanu nestabilni i štetni. Oni deluju kao neka vrsta “čistača” ili “neutralizatora” u našem telu, štiteći ćelije od razornog dejstva slobodnih radikala.

Naše telo poseduje sopstvene enzimske sisteme odbrane koji proizvode neke antioksidanse (poput superoksid dismutaze, katalaze i glutation peroksidaze), ali u borbi protiv modernih izazova, često je potrebna pomoć iz spoljnih izvora – prvenstveno iz hrane.

Glavni igrači: Vrste antioksidanasa i gde ih pronaći

Postoji širok spektar supstanci koje funkcionišu kao antioksidansi, a nalaze se u raznovrsnom voću, povrću i drugoj biljnoj hrani. Najpoznatiji i najviše proučavani uključuju:

• Vitamin C (Askorbinska kiselina): Moćan antioksidans rastvorljiv u vodi, ključan za imuni sistem i zdravlje kože. Nalazi se u citrusnom voću, jagodama, kiviju, paprici, brokoliju.
• Vitamin E (Tokoferoli): Antioksidans rastvorljiv u mastima koji štiti ćelijske membrane. Bogati izvori su orašasti plodovi, semenke, biljna ulja (suncokretovo, bademovo), spanać.
• Beta-karoten: Pigment koji telu služi za stvaranje vitamina A, a sam deluje kao antioksidans. Nalazi se u šargarepi, bundevi, slatkom krompiru, spanaću, kelju, dinji.
• Selen: Mineral koji je deo važnih antioksidansnih enzima u telu. Dobri izvori su brazilski orasi, riba, morski plodovi, jaja, integralne žitarice.
• Cink: Takođe važan mineral uključen u mnoge enzimske procese, uključujući i one povezane sa antioksidansnom odbranom. Nalazi se u mesu, morskim plodovima, mahunarkama, orašastim plodovima.

Pored ovih vitamina i minerala, postoje hiljade drugih biljnih jedinjenja (fitonutrijenata) sa antioksidansnim delovanjem, poput:

• Polifenoli: Nalaze se u zelenom čaju, tamnoj čokoladi, bobicama, grožđu, maslinovom ulju.
• Flavonoidi: Prisutni u jabuci, crnom luku, bobičastom voću, citrusima, čaju.
• Lykopen: Pigment koji daje crvenu boju paradajzu i lubenici.
• Resveratrol: Pronađen u opni crvenog grožđa i crnom vinu.

Generalno pravilo je da što je voće ili povrće intenzivnije boje, veća je verovatnoća da je bogato antioksidansima. Raznovrsna ishrana duginim bojama je najbolji način da unesete širok spektar ovih korisnih jedinjenja.

Zašto je unos antioksidanasa ključan? Benefiti za zdravlje

Redovan unos antioksidanasa iz ishrane povezan je sa brojnim zdravstvenim benefitima:

Zaštita od hroničnih bolesti: Smanjenjem oksidativnog stresa, antioksidansi pomažu u smanjenju rizika od razvoja srčanih oboljenja (štiteći krvne sudove), nekih vrsta kancera (štiteći DNK od oštećenja), dijabetesa tipa 2 i neurodegenerativnih bolesti poput Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.

Usporavanje starenja: Iako proces starenja ne možemo zaustaviti, antioksidansi mogu pomoći u zaštiti ćelija od oštećenja koje doprinosi vidljivim znacima starenja i propadanju funkcija organa.

Smanjenje upala: Mnogi antioksidansi imaju i antiinflamatorna svojstva, pomažući u smirivanju hroničnih upala koje su u osnovi mnogih bolesti.

Podrška imunološkom sistemu: Neki antioksidansi, poput vitamina C i E, ključni su za pravilno funkcionisanje imunih ćelija.

Zdravlje očiju: Antioksidansi poput luteina i zeaksantina (koji se nalaze u zelenom lisnatom povrću) akumuliraju se u mrežnjači oka i štite je od oštećenja izazvanog svetlošću, smanjujući rizik od starosne makularne degeneracije.

Ishrana pre suplemenata

Iako tržište nudi pregršt antioksidansnih suplemenata, naučnici generalno preporučuju da se fokusirate na unos antioksidanasa putem raznovrsne i balansirane ishrane. Hrana ne samo da sadrži kompleksan miks različitih antioksidanasa koji deluju sinergijski, već pruža i vlakna, vitamine, minerale i druga korisna jedinjenja koja suplementi često ne mogu da replikuju na isti način. U nekim slučajevima, uzimanje visokih doza pojedinačnih antioksidansa u formi suplemenata može čak imati neočekivane ili štetne efekte.

Zaključak

Antioksidansi su esencijalni čuvari našeg zdravlja, neumorno radeći na zaštiti naših ćelija od oštećenja izazvanog slobodnim radikalima i oksidativnim stresom. Najbolji način da podržite ovu vitalnu funkciju tela je da svakodnevno uključujete u ishranu obilje raznovrsnog voća, povrća, orašastih plodova, semenki i drugih biljnih namirnica. Vaš tanjir pun šarenih i hranljivih plodova prirode je vaša najbolja odbrana na putu ka dugom i zdravom životu.

Foto: Freepik

Izvor: Uraditozasebe.rs