Revolucija u nauci o dugovečnosti: Da li je ključ dugog života u „utišavanju“ signala stresa?

Nova studija istraživača sa Univerziteta u Šefildu poljuljala je decenijama stare teorije o starenju. Dok se dugo verovalo da aktivacija određenih odbrambenih mehanizama stresa pomaže telu da živi duže, eksperimenti na vinskim mušicama (Drosophila melanogaster) pokazali su upravo suprotno: smanjenje ključnog ćelijskog signala stresa tokom odraslog doba zapravo produžava život.

Ovo otkriće redefiniše stres ne kao korisnu vežbu za ćelije, već kao silu koja, ako ostane stalno aktivna, direktno skraćuje životni vek.

ISR – Program koji usporava život da bi ga spasao

U trenucima oskudice hrane, infekcija ili hemijskog stresa, naše ćelije aktiviraju takozvani integrisani odgovor na stres (ISR). To je biološki program koji usporava izgradnju proteina kako bi uštedeo energiju za hitne popravke. U tom procesu ključnu ulogu igra protein ATF4, koji kontroliše gene i menja „uputstva“ koja ćelija čita.

Iako su kratki naleti ovog odgovora spasonosni, istraživanje dr Mirea Simonsa sugeriše da hronično aktiviran ISR iscrpljuje sisteme održavanja organizma umesto da ih štiti.

Zašto su vinske mušice promenile pravila igre?

Prethodni eksperimenti na jednostavnijim organizmima, poput kvasca i crva, sugerisali su da je podizanje nivoa signala sličnih ATF4-u korisno za dugovečnost. Međutim, vinske mušice, koje imaju znatno složeniju genetiku i brže stare, pokazale su drugačiji obrazac:

• Suzbijanje ATF4 signala: Dovelo je do značajnog produženja života.

• Veštačko podizanje signala: Rezultovalo je drastičnim skraćivanjem životnog veka.

Ovo ukazuje na to da su doza i tajming presudni – odbrana koja nam pomaže u mladosti ili u kratkim intervalima, postaje toksična ako ostane „uključena“ tokom celog odraslog doba.

Ishrana nije presudan faktor

Jedno od najzanimljivijih otkrića studije je da restrikcija kalorija (tradicionalna metoda za produženje života u laboratorijama) nije promenila rezultate. Bez obzira na to da li su mušice bile na strogoj dijeti ili su imale izobilje hrane, utišavanje ATF4 proteina je i dalje davalo rezultate. To znači da ovaj mehanizam deluje nezavisno od metabolizma i nutrijenata.

Opasnost od lekova koji „forsiraju“ stres

Istraživački tim je testirao i jedinjenja koja simuliraju odgovor na stres. Rezultati su bili upozoravajući: korišćenje supstanci koje guraju ISR putanju nagore dodatno je skratilo životni vek. Ovo je važna poruka za farmaceutsku industriju – blokiranje ili pojačavanje iste putanje može imati potpuno suprotne ishode, zavisno od biološkog „plafona“ koji organizam može da podnese.

Šta ovo znači za ljudsko zdravlje?

Ova studija je deo šire discipline zvane geronauka, koja cilja samu biologiju starenja umesto da leči jednu po jednu bolest (poput dijabetesa ili raka).

„Tražimo dokaze da ciljanje samog procesa starenja može biti efikasno,“ izjavio je dr Simons.

Iako su ljudske ćelije daleko kompleksnije od onih kod vinskih mušica, rezultati ukazuju na jasnu metu za buduće terapije. Sledeći korak tima iz Šefilda je testiranje postojećih lekova, koji se već koriste u onkologiji i imunologiji, kako bi se videlo mogu li oni bezbedno „utišati“ hronični stres kod viših organizama bez ugrožavanja prirodne odbrane u trenucima stvarne opasnosti.

Manje stresa, duži život

Budućnost medicine protiv starenja možda ne leži u jačanju naših odbrambenih mehanizama do maksimuma, već u pronalaženju fine biološke ravnoteže. Utišavanje ATF4 signala povezuje duži život sa nižim nivoom hroničnog stresa i efikasnijim čišćenjem oštećenih proteina u ćelijama.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs