Umetnost korporativnog preživljavanja: 4 strategije kako da radite manje, a zarađujete više

Svi poznajemo bar jednu osobu u kancelariji koja, čini se, stalno pije kafu ili ćaska, a ipak na kraju meseca dobija istu ili veću platu od onih koji „izgaraju“ za radnim stolom. Raditi manje, a zarađivati dobro, u savremenom poslovnom svetu često nije pitanje talenta, već primene specifičnog skupa veština koje bi se mogle nazvati „strateškom neaktivnošću“.

Iako zvuči kontraintuitivno, uspeh često ne dolazi onima koji rade najviše, već onima koji najbolje upravljaju percepcijom svog rada. Evo četiri proverena trika kako da postignete tu delikatnu ravnotežu.

Pozicioniranje: Srednji menadžment kao „zona spasa“

Ako želite maksimalnu zaradu uz minimalan direktan operativni rad, vaša ciljna destinacija je srednji menadžment. Na ovoj poziciji imate idealnu moć: delegiranje.

• Delegiranje procesa: Vaš glavni zadatak je da postavite sisteme u kojima drugi ljudi obavljaju konkretan posao.

• Izbegavanje mikro-menadžmenta: Ključ je pronaći poziciju koja je dovoljno visoka da ne morate da podnosite izveštaje svaki sat, a dovoljno specifična da viši menadžment nema vremena da se bavi vašim svakodnevnim aktivnostima. Kada niste pod direktnim nadzorom, vaša sloboda postaje vaša najveća valuta.

Upravljanje percepcijom: Izgledajte zauzeto (čak i kad niste)

U korporativnom svetu, slika o tome koliko radite često je važnija od samih rezultata. Profesionalni „zabšanti“ koriste psihologiju kako bi ostavili utisak nezamenjivosti.

• Govor tela i komunikacija: Sa kolegama i podređenima razgovarajte brzo, u prolazu, stalno gledajući na sat ili telefon. Ostavite utisak osobe koja juri sa jednog važnog sastanka na drugi.

• Stalno nagoveštavanje težine zadataka: Nikada nemojte reći da je nešto lako. Svaki zadatak opišite kao kompleksan proces koji zahteva duboku koncentraciju i specifičnu ekspertizu. Ljudi se neće usuditi da vas prekidaju ako veruju da rešavate „neršive“ probleme.

„Parkinsonov zakon“ u praksi: Ne žurite sa završetkom

Parkinsonov zakon kaže da se posao širi onoliko koliko ima vremena na raspolaganju za njegov završetak. Ako vam je za zadatak potrebno deset minuta, nemojte ga predati za deset minuta.

• Strateško rastezanje: Jednostavan mejl ili izveštaj pretvorite u „višesatni istraživački rad“. Ako zadatke završavate prebrzo, bićete nagrađeni samo – novim poslom. Umesto toga, iskoristite dobijeno vreme za sopstveni odmor, a rezultat predajte neposredno pre isteka roka. Delovaćete kao osoba koja studiozno pristupa svakom detalju.

Mudro korišćenje tehnologije: Kompjuter je vaš najbolji saveznik

U digitalnoj eri, telefon je neprijatelj vašeg imidža. Osoba koja gleda u telefon u kancelariji deluje kao da se zabavlja, dok osoba koja gleda u monitor deluje kao da analizira važne podatke.

• Ekran kao štit: Čak i ako planirate večeru, čitate vesti ili listate društvene mreže, radite to na računaru. Zvuk tastature i fokusiran pogled ka ekranu stvaraju neprobojan zid ozbiljnosti. Za slučajnog prolaznika, vi ste u jeku najvažnije analize kvartala, dok u stvarnosti možda samo birate destinaciju za vikend putovanje.

Zaključak: Da li je ovo etički?

Mnogi bi rekli da su ovi trikovi manipulativni, ali u svetu gde se „izgaranje“ (burnout) smatra epidemijom, ovi saveti mogu poslužiti kao mehanizam odbrane. Cilj nije potpuno izbegavanje rada, već očuvanje sopstvene energije i zdravlja u sistemima koji često ne znaju da cene trud onoliko koliko cene formu.

Zapamtite: Plata se ne dobija za znoj, već za vrednost koju firma veruje da donosite. Ponekad je ta vrednost upravo u tome koliko dobro uspevate da održite iluziju neprestanog pokreta.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs