Više od kofeina: Kako kafa zapravo menja vaš mozak i stomak?

Većina nas poseže za šoljicom kafe kako bi „preživela“ jutro, ali nova naučna istraživanja sugerišu da ovaj napitak radi mnogo više od pukog razbuđivanja. Najnovija studija otkriva da kafa direktno utiče na osu stomak-mozak, menjajući sastav naših crevnih bakterija, a time indirektno oblikujući naše emocije i kognitivne sposobnosti.

Revolucionarno otkriće: Kafa kao „gorivo“ za dobre bakterije

Istraživači su sproveli detaljnu studiju na redovnim konzumentima kafe i onima koji je uopšte ne piju. Rezultati su iznenađujući: redovno uživanje u kafi značajno menja pejzaž mikroorganizama u našem digestivnom traktu.

Kod onih koji piju kafu primećen je veći broj mikroorganizama poput Cryptobacterium i vrsta iz roda Eggerthella. Takođe, zabeležen je viši nivo bakterija iz grupe Firmicutes, koje su u ranijim studijama direktno povezivane sa osećajem sreće i opštim blagostanjem, naročito kod žena.

Čišćenje organizma i borba protiv infekcija

Studija je pokazala da kafa utiče na nivo specifičnih metabolita:

• Indol-3-propionska kiselina: Podstiče lučenje želudačne i crevne kiseline.

• Indol-3-karboksialdehid: Stimuliše proizvodnju žučnih kiselina. Ovi procesi nisu važni samo za varenje; oni igraju ključnu ulogu u eliminaciji patogenih bakterija i zaštiti organizma od infekcija.

Kofein nije jedini heroj: Uticaj na raspoloženje

Zanimljiv deo eksperimenta uključivao je dvonedeljnu apstinenciju od kafe, nakon čega je napitak ponovo uveden „naslepo“ – polovini učesnika data je obična, a drugoj polovini kafa bez kofeina (dekofeinizovana).

Rezultat? Obe grupe su doživele značajno smanjenje nivoa stresa, depresije i impulsivnosti. To sugeriše da su blagotvorni efekti kafe na raspoloženje rezultat složenog sastava samog zrna, a ne samo prisustva kofeina. Ipak, samo je kafa sa kofeinom bila povezana sa smanjenom anksioznošću, boljom budnošću i smanjenjem upalnih procesa u telu.

Pamćenje i kognicija: Poboljšanje tamo gde nismo očekivali

Dok kofein doprinosi pažnji, studija je otkrila da su se rezultati na testovima učenja i pamćenja poboljšali isključivo kod grupe koja je konzumirala kafu bez kofeina. S druge strane, oni koji piju klasičnu kafu pokazali su veću emocionalnu reaktivnost i impulsivnost, dok su apstinenti postizali bolje rezultate na testovima memorije.

Reč stručnjaka: Kafa kao deo balansirane dijete

Vodeći istraživači na ovom projektu, ističu da javni interes za zdravlje creva nikada nije bio veći.

„Kafa je mnogo više od kofeina; to je kompleksan dijetetski faktor koji interaguje sa našim mikrobima, metabolizmom, pa čak i emocionalnim zdravljem. Naši nalazi sugerišu da kafa, bila ona sa kofeinom ili bez njega, može uticati na zdravlje na različite, ali komplementarne načine“, objašnjavaju oni.

Ovo istraživanje otvara vrata za korišćenje kafe kao ciljane intervencije u okviru zdrave i uravnotežene ishrane, s ciljem postizanja optimalnog balansa u digestivnom sistemu, a samim tim i u našem mentalnom funkcionisanju.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs