Veliko interesovanje za „Noć slavuja“ u ZOO Planetu u Nišu
Tokom vikenda je u celoj Srbiji održana manifestacija „Noć slavuja“ u organizaciji Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije. Jedna od trideset lokacija gde su se uz pomoć stručnjaka iz Društva slušali slavuji i gde je održana i edukativna radionica za sve generacije, je ZOO Planet u Kamenici pored Niša.
„Ovo je treći put u Srbiji da se održava „Noć slavuja“, a drugi put smo na ovom mestu, na prostoru ZOO Planeta Niš. Sjajno je što ima puno mladih, ove stvari upravo i radimo zbog njih, da bi oni spoznali prirodu na taj način na koj ije potrebno da spoznaju, da to vole i, pogotovo za ptice, jer to nije nešto što je blisko, opipljivo, a evo ovde smo danas imali priliku da se izbliza upoznaju sa nekim vrstama ptica. Vidim i po njima i po njihovim aktivnostima da je bio odlično, tako da biće ovo sigurno tradicionalno, i očekujemo organizaciju i naredne godine. A u saradnji sa ZOO Planetom nadamo se da će ovakvih aktivnosti biti sve više, sa njima se često sklapaju kockice i očekujemo da bar još dva puta ove gdine ostvarimo neki vid saradnje, na ovaj način“, kaže Slobodan Marković iz Društva za zaštitu i proučavanje ptica.
Pesma slavuja se može čuti baš ovih dana.
„Baš u ovom periodu, od sredine aprila do kraja maja, početka juna, slavuji će pevati, dok ne nađu svoj par, dok se ne skuće, ovo je baš taj period, evo iza nas se čuju slavuji sve vreme. Ovo je period kada možemo da uživamo u njihovoj pesmi. Slavuji će biti tu do kraja septembra, oktobra, ali ovo je period kada možemo da uživamo u njihovoj pesmi. Slavuj nije ugrožen u Srbiji i ima ga svuda, ne zahteva posebno stanište, dovoljno je da postoji neko nisko žbunje, rastinje, neka otvorena šuma i to je njima sasvim dovoljno. U Srbiji ih ima preko 100.000 parova tako da nisu u ugroženom statusu. U Srbiji, osim malog slavuja o kom smo večeras pričali, postoji i veliki slavuj koji se beleži na gnežđenju, ali jako retko, i tu je samo tokom seobe. Ovde možemo da ih čujemo svuda, u gradskim parkovima, u Čairu, na Nišavi, u žbunju, voćnjaku, sigurno ih ima. Nisu previše plašljivi, staće sa pesmom ako se približite, ali veruju u svoju kamuflažu i ne plaše se da bi pobegli od nas. Poznati su kao jako srčani, tako da će braniti gnezdo po svaku cenu“, priča Slobodan Marković.
„Slavuj kao ptica je karakterističan po tome što ima jako puno tonova, mislim da može da proizvede oko 1.000 tonova, dok prva sledeća ptica može da proizvede negde od dvesta do trista, jako je melodična njegova pesma. Samo mužjaci pevaju, ženke biraju one koji lepše pevaju. Karakteristično je za druge ptice da su mužjaci obojeniji, lepši od ženki, kod slavuja to nije karakteristično, jer slavuj svoju ženku osvaja pesmom. Jedna od vrsts koje osvajaju isključivo pesmom je mali slavuj. U Srbiji je organizovano 30 izleta širom Srbije, za „Noć slavuja“ na jugu je u okolini Leskovca, u Nišu, u Zaječaru je organizovan, prednjače i Beograd i Vojvodina na sedam do osam mesta. Organizovan je i događaj u šumi kojiu smo kupili uz pomoć naših članova, Slavujev lug, to je šuma koju smo kupili u Vojvodini, koja je najmanje pošumljena u Evropi i želimo da zaštitimo upravo tu šumu i karakteristično smo je nazvali Slavujev lug“, ističe Slobodan Marković, ispred Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije.
Tokom „Noći slavuja“ u Nišu članovi Društva su prstenovali nekoliko ptica. Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije (DZPPS) aktivno sprovodi naučno prstenovanje ptica radi praćenja njihovih migracija, populacione dinamike i zaštite staništa.
Redakcija Objektivni
