Rani doručak može smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2
Doručak posle 9 sati ujutro povećava rizik od razvoja dijabetesa tipa 2 za 59% u poređenju sa osobama koje doručkuju pre 8 sati ujutro. To je glavni zaključak studije u kojoj je učestvovala institucija ISGlobal, podržana od strane Fondacije „la Caixa“, a pratila je više od 100.000 učesnika u francuskoj kohorti. Rezultati pokazuju da možemo smanjiti rizik od dijabetesa ne samo promenom onoga što jedemo, već i kada jedemo.
Dijabetes tipa 2 je povezan s promenljivim faktorima rizika, kao što su nezdrava ishrana, nedovoljna fizička aktivnost i pušenje. Međutim, još jedan faktor može biti važan: vreme kada jedemo. „Znamo da vreme obroka igra ključnu ulogu u regulisanju cirkadijalnih ritmova, kontroli glukoze i lipida, ali malo studija je istražilo vezu između vremena obroka ili perioda posta i dijabetesa tipa 2“, kaže Anna Palomar-Cros, istraživačica u instituciji ISGlobal i prva autorka studije.
U ovoj studiji, tim iz ISGlobal-a je sarađivao s timom iz INSERM-a u Francuskoj kako bi istražili povezanost između učestalosti i vremena obroka i pojave dijabetesa tipa 2 kod 103.312 odraslih osoba (79% žene) iz francuske kohorte NutriNet-Santé. Učesnici su popunjavali onlajn dnevne prehrambene upitnike o tome šta su jeli i pili u periodu od 24 sata na 3 neuzastopna dana, kao i o vremenu svojih obroka. Istraživački tim je izračunao prosečne vrednosti prehrambenih upitnika za prve dve godine praćenja, a zatim je pratio zdravstveno stanje učesnika tokom narednih godina (prosečno sedam godina).
Rani doručak, rana večera
U toku istraživanja zabeleženo je 963 novih slučajeva dijabetesa tipa 2. Rizik od razvoja ovog oboljenja bio je značajno veći kod grupe ljudi koji su redovno doručkovali posle 9 sati ujutro, u poređenju s onima koji su doručkovali pre 8 sati ujutro. „Biološki gledano, ovo ima smisla, jer preskakanje doručka utiče na kontrolu glukoze i lipida, kao i nivo insulina“, objašnjava Palomar-Cros. „Ovo je u skladu sa dve meta-analize koje zaključuju da preskakanje doručka povećava rizik od dijabetesa tipa 2“, dodaje ona.
Istraživački tim takođe je otkrio da večera koja se konzumira kasno (nakon 10 sati uveče) povećava rizik od dijabetesa, dok češći obroci (oko pet puta dnevno) bili su povezani s manjom učestalošću bolesti. Nasuprot tome, produženi period posta ima koristi samo ako se praktikuje uz rani doručak (pre 8 sati ujutro) i ranu večeru.
„Naši rezultati ukazuju da prvi obrok pre 8 sati ujutro i poslednji obrok pre 7 sati uveče mogu pomoći u smanjenju pojave dijabetesa tipa 2“, zaključuje Manolis Kogevinas, istraživač u instituciji ISGlobal i koautor studije. U stvari, isti tim iz ISGlobal-a već je pružio dokaze o vezi između ranog večernjeg obroka i manjeg rizika od raka dojke ili prostate.
Da, kada se sve ove rezultate uzmu u obzir, oni podržavaju upotrebu hrononutricije (tj. veza između ishrane, cirkadijalnih ritmova i zdravlja) u prevenciji dijabetesa tipa 2 i drugih hroničnih bolesti. Kroz prilagođavanje vremena obroka i perioda posta, može se postići bolja regulacija glukoze, lipida i insulina, što može smanjiti rizik od razvoja dijabetesa tipa 2. Osim toga, ova saznanja takođe mogu biti od koristi u prevenciji drugih hroničnih bolesti.
Kroz pravilnu ishranu koja uzima u obzir vreme obroka i cirkadijalne ritmove, može se održavati bolje zdravlje, smanjiti rizik od različitih bolesti i poboljšati celokupno blagostanje. Važno je istražiti dalje kako bi se bolje razumela veza između hrononutricije i različitih aspekata zdravlja, kako bismo imali sveobuhvatan pristup u prevenciji i upravljanju hroničnim bolestima.
Izvor: Uraditozasebe.rs
