Prodaja telefona doživljava najveći pad u deceniji – evo šta je glavni krivac

Dok svet bruji o revoluciji veštačke inteligencije, niko nije predvideo da će upravo taj uspon postati „dželat“ industrije pametnih telefona. Globalno tržište mobilnih uređaja ulazi u jednu od najkritičnijih faza u svojoj istoriji. Razlog? Nije reč o nedostatku kreativnosti dizajnera, već o brutalnoj borbi za resurse – konkretno, za memorijske čipove.

Tsunami iz lanaca snabdevanja: Brojke koje plaše

Prema najnovijem izveštaju organizacije International Data Corporation (IDC), prognoze za 2026. godinu su više nego sumorne. Očekuje se da će globalne isporuke pasti na svega 1,1 milijardu uređaja. Da bismo razumeli razmeru ovog potresa, dovoljno je pogledati podatke iz 2025. godine kada je isporučeno 1,26 milijardi jedinica.

Ovaj pad od 12,9% na godišnjem nivou šokirao je čak i najpesimističnije analitičare. Samo pre nekoliko meseci, predviđanja su bila znatno blaža, ali se situacija na tržištu komponenti preko noći pretvorila u scenario koji Francisco Jeronimo, potpredsednik IDC-a, opisuje kao „tsunami koji dolazi iz memorijskog lanca snabdevanja“.

Zašto je AI „ukrao“ memoriju telefonima?

Problem je strukturne prirode. Gigantski AI podaci centri, koji pokreću modele poput onih iz Google-a ili OpenAI-a, zahtevaju enormne količine brze memorije. Proizvođači čipova su, logično, prioritet dali velikim, profitabilnijim AI narudžbinama.

Posledica je direktna:

• Rast nabavnih cena: Komponente za pametne telefone su drastično poskupele.

• Gubitak amortizacije: Proizvođači telefona više ne mogu da „gutaju“ troškove poskupljenja na uštrb sopstvene zarade.

• Pritisak na kupce: Prosečna prodajna cena telefona u 2026. mogla bi da skoči na 523 dolara, što je porast od čak 14%.

Najugroženiji segmenti: Kraj jeftinih telefona?

Najteži udarac pretrpeće tržišta u razvoju i niži cenovni segmenti. U regijama poput Afrike i Bliskog istoka, gde dominiraju pristupačni modeli, očekuje se pad veći od 20%. Kina i azijsko-pacifički region takođe nisu imuni, sa projektovanim minusima od preko 10%.

Nabila Popal, analitičarka IDC-a, upozorava na scenario koji bi mogao trajno promeniti industriju: segment uređaja čija je cena ispod 100 dolara mogao bi postati ekonomski potpuno neodrživ. To znači da bi pametni telefoni uskoro mogli postati luksuz nedostupan milionima ljudi koji su se do sada oslanjali na budžet varijante.

Ko će profitirati, a ko nestati?

U svakoj krizi postoje pobednici. Dok će manji brendovi sa tankim maržama verovatno kapitulirati ili se povući sa određenih tržišta, giganti poput Apple-a i Samsunga imaju dovoljno finansijskog „sala“ da prebrode krizu. Očekuje se dalja konsolidacija tržišta, gde će veliki igrači dodatno učvrstiti svoje pozicije na račun konkurencije koja gubi dah.

Efekat dominacije: Gaming i PC industrija na nišanu

Kriza sa memorijom ne staje na telefonima. Već su vidljiva poskupljenja SSD diskova i grafičkih karti. Gejming industrija je posebno nervozna:

• Nintendo navodno već razmatra korekciju cene svoje sledeće konzole naviše.

• Sony se suočava sa logističkim košmarom, pa kruže glasine o odlaganju sledeće generacije PlayStation konzole čak za 2028. ili 2029. godinu.

Zaključak: Borba za digitalni opstanak

Iako pametni telefoni više nisu „najsjajnija zvezda“ tehnološkog neba, njihov pad nije uzrokovan zasićenjem tržišta, već bespoštednom borbom za resurse u eri veštačke inteligencije. Dok AI gradi svoju budućnost u oblaku (cloud), korisnici na zemlji će tu budućnost morati da plate – skuplje nego ikada pre.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs