„Model dve Nemačke za Srbiju i Kosovo je već dogovoren, vlast pokušava da odugovlači sa potpisivanjem sporazuma“: Gogić za Danas o politici vlasti i opozicije oko KiM

Politikolog Ognjen Gogić u razgovoru za Danasov Jutjub kanal navodi da specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak nema preteranog uticaja, kao i da je moguće da novi okvir pregovora može da predloži i neki drugi akter, poput SAD i pojedinačno država članica EU.

Komentarišući izjavu diretkora Instituta za afirmaciju međuetničkih institucija Fatmira Šeholija da je EU spremila nov sporazum od 13 tačaka, Gogić kaže da to nije nerealno, ali da može biti „probni balon“.

– Teško je govoriti o tome dok ne vidimo nacrt. Ima smisla da EU malo prilagodi svoj sporazum, pa da treba naći prelazni dogovor, kaže naš sagovornik.

Ovaj politikolog, osvrćući se na oprečne izjave Vučića i Lajčaka oko novog okvira pregovora kaže da je moguće da su obojica u pravu.

– Lajčak deluje u okviru mandata koji mu je dala Evropska komisija, njemu je šef Borelj i tu se ništa nije menjalo. Opis posla je ostao isti i verovatno nema „nove armature“. Ali to ne znači da drugi akteri ne mogu da se uključe u proces. SAD ima svog predstavnika koji nije obavezan onime što EU radi. Naravno, pogotovo sad pod Bajdenovom administracijom, poštuju prvenstvo EU u vođenju procesa ali nisu obavezani da taj format prihvate. Takođe, Nemačka i Francuska imaju svoje izaslanike i one mogu da ruše jedinstvo EU u pogledu pregovora. Ranije se iz Austrije i Nemačke čulo da se očekuje međusobno priznanje, iako je politika EU kao birokratske institucije da se dođe do sporazuma o normalizaciji koji ne mora da bude priznanje ali pojedinačne članice mogu da traže priznanje i same da postave svoje uslove i „armaturu“, objašnjava naš sagovornik.

Ovaj politikolog kaže da ni od Lajčaka, kao ni od drugih izaslanika, ne očekuje nikada ništa preterano, te da bilo ta poseta najavljena ili ne, Lajčak je neko ko malo šta može da učini.

– On nema instrumente i nije uticajan naročito kad je reč o procesu. Njegova poseta je deo kriznog menadžmenta koji EU vodi u saradnji sa SAD sa namerom da se ili spreči eksaliranje krize ili da se ona pravovremeno prekine da ne bi eskalirala u nešto veće, navodi Gogić.

Pojašanjava da je visoki predstavnik za spoljnu i bezbednosnu politiku EU Žozep Borelj govorio o konflikt menadžentu koji je širi pojam i koji može da znači širi razgovor o rešavanju spora na način da Kosovo bez priznanja Srbije uđe u međunarodne institucije. Međutim, krizni menadžment je uži pojam koji je ograničen na neposrednu krizu na terenu i rizik od izbijanja nasilja i nije nešto što se planira, već je „ad hock“.

Do kriznog menadžmenta je došlo 31. jula, kada je nakon barikada na severu KiM i najave Prištine da će započeti sprovođenje mera reciprociteta u pogledu ličnih karata i tablica, kako se ta situacija ne bi otrgla kontroli, ukazuje naš sagovornik.

– Ovo što smo sve do sada videli je više upravljanje krizom nego konfliktom, navodi Gogić.

Upitan za posebnu sednice Skupštine Srbije oko izveštaja vlade o pregovorima Beograda i Prištine naš sagovornik kaže da nije video preterane razlike između vlasti i opozicije.

– Za mene je bilo iznenađenje što nisam čuo pretarane razlike u stavovi i na primer Ne davimo Beograda i vlasti. Jedina razlika se odnosa prema Srpskoj listi. Opozicija deli isti pogled na rešavanje kosovskog pitanja sa vlašću, kaže Gogić i dodaje da jedini izuzetak je predlog Narodne stranke da se izglasa posebna rezolucija, ali i da se ova opcija više istakla po onome što je izrečeno van Skupštine.

Dijalog prelazi u fazu o normalizaciji na međunarodnom planu, odnosno o statusu, dok, smatra naš sagovornik, i vlast i opozicija žele da dijalog zadrže na tehničkom nivou ili pitanju srpske zajednice na KiM. Srbija neće moći da pobegne od toga da na red dolazi statusno pitanje, dodaje.

Kosovu nije ključno priznanje Srbije, navodi Gogić i napominje da Srbija nema politiku koja bi sprečila dalju integraciju Kosova u međunarodne institucije.

Ovaj politikolog je govorio i o modelu dve Nemačke, po kojem bi Srbija i Kosova ušli u EU bez međusobnog priznanja, a Kosovu bi dobilo stolicu u UN. Gogić kaže da je ovaj model već dogovoren kroz pregovaračku platformu, da je deo Briselskog sporazuma, a takođe je i uslov za pristupanje Srbije EU. Prihvaćeno je da se dijalog završi sveobuhvatnim sporazumom o normalizaciji koji znači dobrosusedske odnose

Srbija je već prihvatila da uđe u takav dogovor, a takav sporazum bi dao signal zemljama koje ne priznaju Kosovo da to učine, o čemu se ne govori, navodi on.

O ovom modelu se govori još od 2007. godine, njega je predstavljao nemački diplomata Išinger kada je predstavljan Ahtisarijev plan.

– Problem je što mi i dalje imamo politiku statusa quo, pri čemu ne uviđamo da smo mi samo ti koji se pitaju, jer i drugi akteri uticajni. Taj sporazum predstavlja politika iz 2007. godine, a definisana je 2012. i 2014. od strane Nemačke, pa i od EU. Srbija je to prihvatila i sada treba da se suoči sa posledicama svog pristanka. Trenutno pokušava da odugovlači sa potpisivanjem tog procesa, ali ne pita se samo Srbija, pitaju se i Kurti i Amerikanci i EU. A Srbija nije načisto šta želi od ovog procesa, kaže Gogić.