Mitovi o ishrani u koje treba da prestanete da verujete

U moru informacija o zdravoj ishrani, često se utopimo u netačnim tvrdnjama. Vreme je da razbijemo deset najčešćih zabluda kako biste sa više samopouzdanja birali ono što unosite u svoj organizam.

1. Zdrava ishrana je preskupa

Iako zahteva malo više planiranja i vremena u kuhinji, zdrava ishrana je itekako moguća sa ograničenim budžetom.

• Planirajte unapred: Obroke i užine bazirajte na namirnicama koje su trenutno na sniženju.

• Kupujte sezonski: Voće i povrće su najpovoljniji i najkvalitetniji u jeku svoje sezone.

• Zalihe su ključ: Kupujte smeđi pirinač, integralnu testeninu, pasulj i sočivo u većim količinama kada su na akciji.

• Ne bežite od zamrznutog: Zamrznuto ili konzervirano povrće je odlična alternativa svežem, samo proverite da nema dodatog šećera ili viška soli.

2. Svi treba da pređu na ishranu bez glutena

Osim ako nemate celijakiju ili intoleranciju na gluten, nema potrebe da izbegavate ovaj protein koji se nalazi u pšenici, ječmu i raži. Integralne žitarice su bogate vitaminima B grupe i vlaknima. Često se u „gluten-free“ proizvode dodaju šećer i skrob kako bi se nadoknadio ukus, što ih ne čini uvek zdravijim izborom.

3. Med i javorov sirup su „bolji“ od belog šećera

Šećer je, u osnovi, šećer. Iako nerafinisane opcije poput meda ili kokosovog šećera sadrže minimalne količine vitamina i minerala, ta korist je zanemarljiva. Oni se i dalje ubrajaju u „dodate šećere“ čiji unos treba ograničiti.

4. Masnoće su glavni krivac za višak kilograma

Trend „nemasne“ ishrane ostao je u osamdesetim godinama prošlog veka. Masti su neophodne za zaštitu organa, održavanje ćelijskih membrana i apsorpciju vitamina. Ključ je u izboru: birajte nezasićene masti (maslinovo ulje, orašasti plodovi, avokado) umesto zasićenih i trans-masti iz masnog mesa i prerađevina.

5. Izbacite ugljene hidrate ako želite da smršate

Niskougljenohidratne dijete često nepravedno daju lošu reputaciju voću i celovitim žitaricama. Gubitak kilograma na ovim dijetama obično se dešava jer ljudi izbace visoko prerađenu hranu (čips, keks, beli hleb). Izbacivanje cele grupe namirnica je uvek crvena zastavica, jer rizikujete manjak vitalnih nutrijenata.

6. Detoks dijete čiste telo od toksina

Ne postoji naučni dokaz da su „tretmani čišćenja“ efikasni. Vaša jetra, bubrezi i digestivni trakt već rade detoksikaciju svakog dana. Ako želite da se „osvežite“, fokusirajte se na celovitu hranu, pijte dovoljno vode i smanjite unos prerađevina.

7. Zabranjeno je jesti bilo šta posle 19 sati

Nije problem u satu na zidu, već u razlogu zašto jedete. Kasni noćni obroci često nisu rezultat gladi, već dosade, navike ili žudnje za grickalicama. Kalorija uneta u 18:00 ima istu energetsku vrednost kao ona u 20:00.

8. Određene namirnice „sagorevaju“ masti

Nažalost, grejpfrut, jabukovo sirće ili ljuta papričica ne mogu direktno otopiti masne naslage niti značajno ubrzati metabolizam. Dijete bazirane na jednoj namirnici su neodržive i nutritivno siromašne.

9. Manje soli znači samo da sklonite slanik sa stola

Problem sa natrijumom je kompleksniji. Većina viška soli u ishrani ne dolazi iz slanika, već iz prerađene hrane, gotovih jela i restoranskih obroka. Da biste smanjili dnevni unos natrijuma, kuvajte kod kuće sa svežim sastojcima.

10. Proizvodi sa niskim sadržajem masti su uvek zdraviji

Kada proizvođači uklone masti, često dodaju šećer ili natrijum da bi zadržali ukus. Takođe, masti nam pomažu da se duže osećamo sitima. Proizvodi sa 0% masti mogu vas ostaviti gladnim, što vodi ka prejedanju ubrzo nakon obroka.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs