Mentalno zdravlje očeva najugroženije godinu dana nakon rođenja bebe

Dok se decenijama unazad o postporođajnoj depresiji, anksioznosti, pa čak i psihozi, govorilo isključivo u ženskom licu, savremena nauka konačno skreće pažnju na drugu stranu medalje. Iako majke prolaze kroz masovne hormonalne promene, stres i hronični nedostatak sna, novo istraživanje upozorava da mentalno zdravlje očeva takođe prolazi kroz ozbiljna iskušenja – često potpuno „ispod radara“.

Najnovija studija otkrila je da se očevi suočavaju sa povišenim rizikom od depresije i poremećaja povezanih sa stresom, ali u vreme koje je iznenadilo čak i istraživače.

Kritična tačka: Kraj prve godine detetovog života

Suprotno uvreženom mišljenju da je najteži period odmah nakon dolaska bebe kući, istraživanje sprovedeno na uzorku od preko milion očeva, pokazalo je drugačiju sliku.

Naučnici su primetili da rizik od dijagnoza zapravo opada tokom same trudnoće i prvih meseci nakon porođaja. Međutim, kako se dete približava svom prvom rođendanu, stopa depresije i poremećaja izazvanih stresom kod očeva skače za više od 30 odsto.

Dok se nivoi anksioznosti i problema sa zloupotrebom alkohola uglavnom vraćaju na nivo pre trudnoće do kraja prve godine, depresivni poremećaji pokazuju „odloženi efekat“ koji stručnjaci smatraju alarmantnim.

Zašto očevi „pucaju“ sa zakašnjenjem?

Medicinska struka objašnjava da su očevi često zanemareni u zdravstvenom sistemu.

„Skrining mentalnog zdravlja očeva je izuzetno važan, ali se u praksi retko sprovodi. Da imamo sistematske preglede za očeve, imali bismo mnogo više prilika da ih podržimo u trenucima kada se bore“, ističu lekari.

Stručnjaci smatraju da bi razlog za ovaj kasni skok mogao biti u tome što očevi u prvim mesecima mobilišu svu snagu kako bi bili podrška majci i bebi. Kada inicijalni nalet adrenalina prođe, a kumulativni umor i promena životnog stila postanu trajna realnost, dolazi do emotivnog iscrpljivanja.

Problem izolacije: Manjak zajednice za muškarce

Jedan od ključnih problema je i socijalna izolacija novopečenih očeva. Dok trudnice i nove majke imaju čitav niz lekarskih pregleda, savetovališta i neformalnih grupa za podršku, očevi su često prepušteni sami sebi.

• Nedostatak resursa: Muškarci ređe traže pomoć zbog društvenih stigmi.

• Odsustvo mreže: Manji je broj zajednica u kojima očevi mogu otvoreno razgovarati o strahovima i stresu.

• Pritisak uloge: Očekivanje da budu „stub porodice“ često ih sprečava da priznaju sopstvenu ranjivost.

Kako prepoznati simptome i potražiti pomoć?

Stručnjaci savetuju partnerima i članovima porodice da obrate pažnju na promene u ponašanju oca, kao što su povlačenje u sebe, razdražljivost ili gubitak interesovanja za aktivnosti koje su ih ranije radovale.

Saveti za prevazilaženje krize:

1. Potražite stručnu pomoć: Ako se osećaj potištenosti ne povlači, razgovor sa psihoterapeutom može biti presudan.

2. Savetovanje za parove: Velike životne tranzicije uvek donose konflikte. Zajednički razgovor može ojačati porodicu od samog početka.

3. Izgradnja sopstvene zajednice: Povezivanje sa drugim očevima i razmena iskustava smanjuju osećaj izolovanosti.

„Otac ne može da pruži podršku porodici ako se i sam ne oseća podržanim“, zaključuju lekari.

Mentalno zdravlje roditelja je povezan sistem – stabilan otac znači stabilniju i srećniju sredinu za razvoj deteta.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs