Kultura sećanja – čežnja za slobodom je jača od bilo čega
U Memorijalnom kompleksu „12. februar“ u Nišu obeležen je značajan datum za grad, za Srbiju, za Evropu. Na današnji dan pre tačno 84 godine 149 logoraša je organizovalo bekstvo, prvo organizovano bekstvo u jednom nacističkom logoru u tada porobljenoj Evropi. Polaganjem venaca, parastosom i raportom izviđača tradicionalno je održan pomen na sve stradale u Logoru na Crvenom Krstu u Nišu.
„Poruka je da negujemo kulturu sećanja. Da jednoga dana nekome ne padne na pamet kao što je to ranije padalo na pamet, da brišu ulice narodnih heroja, da ovaj logor ne dobije jednog dana ime nekog političara, neka ostane Logor na Crvenm Krstu. Zato što mi negujemo kulturu sećanja. Kultura sećanja na antifašističku borbu je kultura sećanja na slobodu, jer narod koji ne pamti svoju istoriju, koji ne pamti svoju prošlost, on nema ni budućnost. Izuzetno sam srećan što danas posle dugog niza godina imamo i izviđače. Ja bih pozvao i direktore osnovnih škola, da svi đaci osmih razreda osnovnih škola u Nišu, svake godine, kao što se to nekada radilo, dođu ovde, da uče o svojoj istoriji, o tome koliko je ljudi ovde izgubilo živote. Da je samo 12.000 ljudi streljano na Bubnju, njihovih sugrađana, da je nekoliko miliona ljudi, Srba, izgubilo živote samo u dva svetska rata. Ta kultura sećanja ne bi našu decu terala u zagrljaj onih koji su pre samo 70 godina praktično ovde ubijali 100 Srbina za jednog Nemca. Znači, mnogo je bitna kultura sećanja, mnogo mi je drago što su se ova deca danas okupila, i poruka je jasna, borba za slobodu je tekovina koja ne sme da se zaboravi, ali istovremeno, druga poruka je da samo jedinstveni, bez ikakvih podela u društvu, možemo da se borimo za tu slobodu“, rekao je predsednik Skupštine grada Niša Igor Novaković.
„Ove godine obeležavamo 84 godine od proboja logora, prvog organizovanog bekstva iz jednog nacističkog logora u porobljenoj Evropi. Od 1945. godine Grad Niš obeležava ovaj dan kao Dan sećanja na taj događaj i Dan sećanja ujedno na sve nedužne žrtve koje su dale život u Drugom svetskom ratu. Danas će ovde govoriti predstavnici SUBNOR-a, Grada Niša, biće održano tradicionalno opelo, kao i svake godine izviđači će predati raport i biće polaganje venaca. Naše zadovoljstvo je veliko jer potomci sve češće imaju potrebu da dođu ovde gde su njihovi preci stradali ili preživeli, i na taj način nastavljamo kulturu sećanja na ovo što se ovde događalo. 12. februara 1942. godine, 149 logoraša, znajući da će sutradan izvesno biti streljani na Bubnju, pokušalo je bekstvo. Od njih 149, 105 je uspelo da pobegne i to je zapravo prvo organizovano bekstvo iz jednog nacističkog logora, to je bitno, ali je još bitnije da se iz toga vidi da je samo pet meseci nakon ustanovljenja ovog Logora, grupa političkih neistomišljenika krenula u beg, da bi se pridružila ponovo svojim saborcima i nastavila borbu protiv neprijatelja, protiv okupatora. Znači, težnja za slobodom je uvek nešto što je jače od bilo čega drugog“, rekao je istoričar Nebojša Ozimić.
Kakve su reakcije posetilaca?
„Činjenica da se Logor čuva u izvornom obliku i da je postavka prilagođena prilično velikom dijapazonu posetilaca, što po godinama, što po nacionalnoj ili verskoj pripadnosti, čini da svako odavde izađe sa suzama, sa probuđenim emocijama, shvativši šta je ovde bilo, šta se ovde događalo, i na kom se mestu nalaze. Veliki broj ljudi čak slučajno naiđe ovde, zbog blizine aerodroma ili nečeg sličnog, i ne znaju u potpunosti istoriju ovog mesta. Kada izađu, imaju potpuno drugačiji stav, tako da ovde se događa jedna lična katarza, rekao je Nebojša Ozimić“, viši kustos istoričar u Narodnom muzeju Niš.
„Danas kada obeležavamo 84 godine od prvog proboja naših zatočenika, mučenika, to se desilo prvi put u Evropi. I danas se sećamo svih stradanja, ne samo kada je u pitanju Crveni Krst, Bubanj, grad Niš, nego i mnoga druga mesta južno od Niša, tu ću samo da pomenem Surdulicu, Bojnik, to je bilo stradanje. A ništa manje nije narod naš stradao u Drugom svetskom ratu u Hercegovini gde su punjene jame bezdanke sa nejači. I zato to ne smemo zaboraviti. Danas mnogi žele da prekrajaju istoriju, ali dok je Savez udruženja boraca narodnooslobodilačkih ratova Srbije, to se neće desiti. I ne smemo, tri pesnice na Bubnju gde je sahranjeno i poubijano 12.000 nedužnih stradalnika, oni nas opominju i govore da niko i nikad nema pravo da zaboravi. I zato se mi sećamo i ne zaboravljamo“, rekao je Anđelko Milićević, predsednik Gradskog odbora SUBNOR-a Niš.
Redakcija Objektivni
