Kada zdrava ishrana postane opasna opsesija: Šta je ortoreksija?

Svi poznajemo osobu koja neprestano priča o „čistoj ishrani“ (eng. clean eating) ili fanatično izbegava određene grupe namirnica poput ugljenih hidrata, šećera ili glutena, čak i kada nema potvrđenu alergiju. Iako težnja ka zdravlju zvuči pohvalno, tanka je linija koja je razdvaja od ozbiljnog poremećaja.

Stručnjaci upozoravaju na porast ortoreksije – poremećaja u ishrani koji karakteriše patološka opsesija isključivo „zdravom“ hranom. Za razliku od anoreksije, gde je fokus na kvantitetu (mršavljenju), kod ortoreksije je fokus na kvalitetu i čistoći namirnica.

Zamka „savršene“ ishrane

Najveći problem kod ortoreksije je to što je društvo često nagrađuje. Osobe koje pate od ovog poremećaja dobijaju pohvale za svoju čeličnu volju i disciplinu, što otežava prepoznavanje problema.

„Mnogi ljudi uopšte nisu svesni koliko su duboko potonuli u poremećaj, jer se zdrava ishrana generalno doživljava kao nešto pozitivno“, objašnjavaju psihoterapeuti specijalizovani za poremećaje u ishrani.

Kako zdravo postaje nezdravo?

Ortoreksija nastaje onog trenutka kada zdrava ishrana prestane da bude cilj i postane opsesija koja diktira svaki aspekt života. Prema rečima lekara, kliničkog psihologa, pacijenti postaju toliko fokusirani na izbegavanje „štetnih“ namirnica da na kraju izgladnjuju sopstveno telo, uskraćujući mu neophodne hranljive materije.

Zanimljivo je da pravila kojih se ovi ljudi drže često nisu zasnovana na nauci. Umesto medicinskih činjenica, oni se vode trendovima sa društvenih mreža, eliminišući čitave grupe namirnica bez realne potrebe.

Posledice koje ne smete ignorisati

Iako osoba veruje da čini najbolje za svoje telo, nutricionisti upozoravaju da restriktivna ishrana vodi ka ozbiljnim problemima:

• Nutritivni deficiti: Nedostatak ključnih vitamina i minerala.

• Fiziološki problemi: Nedovoljan unos kalorija za normalno funkcionisanje organa i digestivni problemi poput hroničnog zatvora.

• Mentalno zdravlje: Konstantna anksioznost oko planiranja obroka i osećaj krivice ako se „pravilo“ prekrši.

• Socijalna izolacija: Izbegavanje druženja, restorana i porodičnih ručkova jer osoba ne može da kontroliše sastojke u tuđoj kuhinji.

Ortoreksija je „klizav teren“ koji lako može odvesti ka drugim, još težim poremećajima u ishrani.

Zaključak stručnjaka

Zdrava ishrana podrazumeva balans i fleksibilnost, a ne rigidna pravila i strah od hrane. Ako primetite da vam razmišljanje o „čistim“ namirnicama oduzima previše vremena ili izaziva stres u svakodnevnom životu, vreme je da potražite stručnu pomoć.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs