Poslednjih meseci sve je više planova za gradnju malih solarnih elektrana širom Srbije. Reč o malim solarnim postrojenjima na zemlji, snage do jednog megavata, za koje je potrebna građevinska dozvola, i koje se prave da bi celokupnu proizvodnju isporučivale u elektroenergetski sistem Srbije.
Jelica Putniković, urednica portala Energija Balkana, za eKapiju kaže da sada ima mnogo investitora koji žele da izgrade male solarne elektrane na nekoliko hektara.
– Meni se baš skoro javio čovek sa takvom idejom i pitanjima šta mu je sve potrebno za takav jedan projekat. Mislim da se kod nas mnogo pažnje poklanja velikim proizvođačima obnovljive energije, koji su ranije imali fid-in tarife i sad očekuju da im država obezbedi balansiranje. A ovo je jedna grupa manjih proizvođača o kojima se ne govori mnogo, a zapravo imaju veliki potencijal i svakako je dobro i da se obezbedi što više ovakvih kapaciteta, jer će onda Srbija jednostavno morati manje da razmišlja o velikim kapacitetima za proizvodnju struje.
Jedan od investitora koji se bavi izgradnjom manjih solarnih elektrana je firma S.O.K. doo Kraljevo. Kako je za naš portal kazao vlasnik Srđan Dragojlović, trenutno privode kraju proceduru za početak gradnje tri solarne elektrane u Kraljevu, KO Ribnica.
– Od marta bi trebalo da započnemo gradnju elektrana Ribnica 1, Ribnica 2 i Ribnica 3, svaka snage po 490 kW, a planiramo da sve završimo do septembra sledeće godine. U ovaj projekat ulažemo 3 puta po 350.000 EUR – kaže Dragojlović.
Otkriva nam i koje su najveće prepreke za izgradnju male solarne elektrane u Srbiji:
– Najveći problem je dobijanje uslova od elektrodistribucije za projektovanje i priključenje solarne elektrane, to smo mi recimo čekali 8 meseci. Zahtev smo podneli u februaru 2021. i sada čekamo lokacijske uslove za koje smo predali u avgustu, radili smo i urbanistički projekat, sve to traje. Građevisnku dozvolu očekujemo negde početkom januara.
Naš sagovornik navodi da je S.O.K. prvi izgradio solarnu elektranu u Srbiji, 2010. godine, na KiM, za potrebe manastira Devič.
– Dve godine kasnije smo u Kraljevu napravili oglednu solarnu elektranu da proverimo isplativost takvih postrojenja, tako da za sada imamo dve svoje koje smo napravili i koje su u pogonu, druga je u Bajinoj bašti. Reč je o mikro solarnim elektranama, snage oko 50 KW.
Na pitanje koliko su takva postrojenja isplativa, Dragojlović kaže da jesu, ali da je period isplativosti je 8-10 godina.
On za eKapiju otkriva i da je sledeće u planu još jedna solarna elektrana, od 500 KW, takođe u okolini Kraljeva, za koju su već podneli zahtev.
Još jedan kompleks od tri solarne elektrane planiran je i u Opštini Doljevac, gde firme Hiperaktiva grupa doo Beograd i GAT doo Novi Sad nameravaju gradnju tri solarne elektrane, Šajinovac 1,2 i 3. Plan detaljne regulacije ovog projekta donedavno je bio na javnom uvidu.
Najzad, mala solarna elektrana uskoro bi mogla da nikne i u Stalaću, s obzirom da je trenutno na ranom javnom uvidu plan detaljne regulacije za gradnju solarne elektrane snage 999 kW „Mladost 5 – Stalać“ u KO Stalać, opština Ćićevac.
Investitor projekta je firma IGM Mladost Leskovac, koja planira plasiranje proizvedene energije u prenosni sistem.
Profesor Nikola Rajaković, predsednik Saveza energetičara, kaže za eKapiju da je povećanje investicija u male solarne elektrane koje će proizvoditi za tržište, jako dobra vest, iako se ovakvi investitori susreću i sa proceduralnim problemima koje bi država trebalo da reši.
– Svako priključenje na sistem traje dugo jer Elektrodistribucija Srbije nikako da se okrene fleksibilnim procedurama, koje bi išle u susret potrebama malih proizvođača. Tržišne okolnosti se ozbiljno menjaju, a oni i dalje kao da posluju u oklolnosti centralizovane elektroprivrede – smatra Rajaković.
On ističe veliku korist od malih solarnih elektrana do 1 MW za elektroenergetski sistem, ali i šire, za celo društvo:
– Svaki proizvedeni megavat-sat iz tih malih solarnih elektrana je zamena za megavat-sat koji se mora proizvesti u termoelektranama. Svakome je jasno koliko je značaj i struka zato gleda pozitivno na ovakve male proizvođače.
Rajaković navodi da njima treba omogućiti dodatano pojednostavljenje svih procedura koje prethode dobijanju građevinske dozvole, a zatim i da se omogući osnivanje posebnih energetskih entiteta.
– Idealno bi bilo da se više njih udruži u „virtuelnu elektranu“ i da se tako pojave na tržištu električne energije, jer bi tako imali veće šanse za veću zaradu – ocenjuje Rajaković, i dodaje da im prilog svakako ide i činjenica da cene električne energije neće ići dole.
Važno je napomenuti da projekti za izgradnju solarnih elektrana ne spadaju u one za koje je obavezna procena uticaja na životnu sredinu, jer se smatraju jednom od najčistijih obnovljivih izvora energije.
Jelica Putniković, međutim, napominje da nijedna zelena energija nije potpuno čista.
– I kod solarne energije se javljaju problemi uticaja na životnu sredinu, recimo kada je reč o odlaganju otpada, odnosno iskorišćenih solarnih panela – navodi naša sagovornica.
Profesor Rajaković je, pak, mišljenja da se sav alumijim iz okvira solarnih panela može reciklirati.
– Upravo se i kod nas rade ozboljne analize vezane za tu problematiku, jer kod u Srbiji trenutno ta reciklaža ne radi. Ali osim toga, treba napomenuti i da ostatna vrednost, kada solarna elektrana završi svoj vek, kod solarnih panela nije nula – vi možete prodati aluminijum i zaraditi, dok je ostatna vrednost kod drugih termoenergetskih postrojenja negativna, jer morate uložiti velike pare za zatvaranje termoelektrana – navodi Rajaković.
