Alarmantno istraživanje: Većinu Android telefona moguće je „prevariti“ običnom slikom
Iako smo duboko zagazili u 2026. godinu, bezbednost biometrijskih podataka na pametnim telefonima i dalje je na klimavim nogama. Najnoviji testovi pokazuju da čak 64% Android uređaja ne pravi razliku između živog korisnika i njegove fotografije.
Dok se tehnologija veštačke inteligencije i kamera razvija svetlosnom brzinom, jedan od najosnovnijih aspekata bezbednosti – otključavanje licem – kod mnogih proizvođača stagnira. Britanski potrošački magazin Which? sproveo je opsežno istraživanje koje je potvrdilo strahove stručnjaka za sajber-bezbednost: milioni korisnika širom sveta nalaze se u riziku jer njihovi uređaji padaju na najjednostavnijem testu autentičnosti.
2D kamere: Iluzija bezbednosti na jeftinijim modelima
Osnovni problem leži u hardverskim ograničenjima. Većina Android uređaja srednje i niže cenovne kategorije oslanja se isključivo na prednju (selfi) kameru. Ovi sistemi koriste 2D prepoznavanje lica, što u praksi znači da telefon „vidi“ samo ravnu sliku, bez razumevanja dubine prostora.
Istraživanje je pokazalo da je takve uređaje moguće otključati običnom fotografijom vlasnika, odštampanom na kućnom štampaču standardne rezolucije. Budući da sistem ne projektuje svetlosne tačke niti meri reljef lica, on ne može da razlikuje trodimenzionalno ljudsko biće od papira ili ekrana drugog telefona na kojem je prikazana slika.
Ko je na udaru, a ko je bezbedan?
Lista ranjivih uređaja je dugačka i obuhvata modele gotovo svih vodećih brendova, uključujući Xiaomi, Motorolu, Honor, OnePlus, Oppo i Vivo. Čak su i određeni modeli kompanije Samsung iz nižih serija pokazali slabost na ovom polju.
Ipak, premium segment polako postavlja nove standarde:
-
Samsung Galaxy S26: Za razliku od svojih prethodnika, najnoviji Samsungov flegšip pokazao je izuzetnu otpornost i na testu je ostao „neosvojiva tvrđava“ za pokušaje prevare fotografijom.
-
Google Pixel (serije 8, 9 i 10): Google je napravio podvig na polju softvera. Iako koriste 2D kamere, njihovi napredni algoritmi mašinskog učenja toliko precizno analiziraju mikro-pokrete i teksturu kože da su ovi uređaji sertifikovani čak i za visokobezbedne bankarske transakcije.
-
Apple i Honor (3D sistemi): Apple-ov Face ID i specifični Honor modeli sa namenskim 3D senzorima ostaju neprikosnoveni. Oni projektuju hiljade nevidljivih infracrvenih tačaka na lice korisnika, kreirajući detaljnu mapu koju je nemoguće replicirati slikom.
Privatnost na kocki: Više od same slike
Proizvođači često peru ruke od odgovornosti tako što u podešavanjima navode da je prepoznavanje lica „funkcija za udobnost“, a ne primarna bezbednosna barijera. Međutim, prosečan korisnik često nije svestan da, onog trenutka kada napadač uđe u telefon pomoću obične slike, on dobija pristup:
-
Privatnim galerijama slika i video-zapisa.
-
SMS porukama i aplikacijama za dopisivanje (Viber, WhatsApp, Telegram).
-
Elektronskoj pošti i nalozima na društvenim mrežama.
Srećom, najosetljivije aplikacije, poput Google Wallet-a ili mobilnog bankarstva, uglavnom ignorišu 2D sken lica i zahtevaju dodatnu potvrdu putem otiska prsta ili PIN koda upravo zbog navedenih propusta.
Savet stručnjaka: Ukoliko vaš pametni telefon ne poseduje napredni 3D skener lica ili dokazano siguran AI algoritam, najsigurnija opcija je da u podešavanjima isključite otključavanje licem. Oslonite se na skener otiska prsta ili snažnu lozinku (PIN) kako biste osigurali da vaši podaci ostanu samo vaši.
Foto: Freepik
Autor: Portal ObjektivNI.rs
