Velika prevara u tegli: kako da razlikujete pravi prirodni med od veštačkih kopija

Med se vekovima smatra „hranom bogova“, ne samo zbog svog slatkog ukusa, već i zbog neverovatnih lekovitih svojstava. Međutim, današnje tržište je preplavljeno falsifikatima. Prema nekim istraživanjima, med je jedna od namirnica koja se najčešće falsifikuje u svetu, odmah uz maslinovo ulje. Često se pod etiketom „prirodno“ prodaju mešavine glukoznog sirupa, šećera i aroma koje pčelu nisu ni videle.

Kako onda prosečan kupac može da bude siguran da novac daje za pravi pčelinji proizvod, a ne za skupu šećernu vodicu? Iako je laboratorijska analiza jedini stoprocentni dokaz, postoje određeni signali i kućni testovi koji vam mogu pomoći da napravite razliku.

Kristalizacija je dobar znak, a ne mana

Jedna od najvećih zabluda potrošača jeste da je kristalisan (ušećeren) med pokvaren ili lažan. Istina je upravo suprotna. Pravi, prirodni med vremenom mora da se kristališe. To je prirodan proces koji zavisi od vrste meda i temperature čuvanja. Bagremov med kristališe sporije, dok livadski ili suncokretov to čine brže. Ako u prodavnici vidite teglu koja mesecima stoji savršeno tečna i bistra, velika je verovatnoća da je taj med termički obrađen (pregrejan) kako bi ostao tečan, čime su uništena njegova lekovita svojstva, ili da je reč o veštačkom sirupu.

Test sa čašom vode

Ovo je jedan od najjednostavnijih testova koje možete uraditi kod kuće. Sipajte vodu u čašu, a zatim ubacite kašičicu meda.

• Pravi med: Zbog svoje gustine i specifične težine, pravi med će pasti na dno čaše u komadu (kao grudvica) i neće se odmah rastopiti. Potrebno je mešanje da bi se sjedinio sa vodom.
• Lažni med: Počeće da se otapa istog trenutka kada dodirne vodu, često bojeći tečnost dok pada, jer je njegov sastav bliži običnom sirupu.

Obratite pažnju na „nit“

Kada podignete kašiku sa medom iznad tegle, posmatrajte kako on curi. Pravi med treba da curi u neprekidnoj niti. Kada ta nit dotakne površinu meda u tegli, ona ne bi trebalo odmah da potone i stopi se sa ostatkom mase. Umesto toga, pravi med formira malu kupicu ili neravnine na površini koje se polako nivelišu. Veštački med je obično ređi i odmah se „utapa“ u masu bez otpora.

Papirni ubrus i test upijanja

Stavite kap meda na papirni ubrus ili salvetu. Pravi med sadrži vrlo malo vode, pa će kapljica ostati formirana na površini papira duže vreme. Lažni med, koji je pun vode i šećera, brzo će probiti papir i nakvasiti ga, ostavljajući mokar trag oko kapljice gotovo momentalno.

Senzorni test: ukus i osećaj u ustima

Pravi med nije samo sladak. On ima kompleksnu aromu koja zavisi od biljaka sa kojih su pčele sakupljale nektar. Kada progutate kašičicu pravog meda, trebalo bi da osetite blago peckanje ili grebuckanje u grlu. To je znak antibakterijskih svojstava i prisustva određenih enzima. Lažni med je obično samo sladak, „ravnog“ ukusa koji podseća na karamelu ili običan šećer, i ne izaziva nikakvu reakciju u grlu, već samo klizi.

Hleb i mravi kao pokazatelji

Postoji i zanimljiv test sa hlebom. Ako namažete pravi med na parče hleba, hleb će nakon nekoliko minuta postati tvrd na površini. Ako je med veštački (pun vode), hleb će postati gnjecav i vlažan. Takođe, stari pčelari kažu da mravi često zaobilaze pravi med jer pčele instinktivno štite svoj proizvod „odbojnim“ supstancama za insekte, dok će na prosuti šećerni sirup mravi odmah navaliti, mada ovaj test nije uvek pouzdan u gradskim uslovima.

Zaključak

Prepoznavanje pravog meda zahteva malo pažnje i znanja, ali je presudno za zdravlje vaše porodice. Uvek čitajte deklaracije i tražite zemlju porekla, izbegavajući mešavine meda iz „EU i van EU zemalja“ kad god je to moguće, jer su one često sumnjivog kvaliteta. Najsigurniji način da dođete do tegle pravog zdravlja jeste da pronađete proverenog lokalnog pčelara kojem verujete. Kupovinom direktno od proizvođača ne samo da dobijate kvalitet, već podržavate i opstanak pčelarstva, koje je ključno za naš ekosistem. Neka med na vašem stolu bude lek, a ne samo još jedan slatkiš.

Izvor: Uraditozasebe.rs