Upozorenje NASA: Najtopliji jul će uskoro biti jedan od hladnijih

Iako je ove godine na planete izmerena najviša prosečna temepratura, ova godine biće među hladnijim polovinom veka, poručuju iz organizacije NASA. To je rezultat globalnog zagrevanja za koje je pre svega odgovoran čovek.

Temperatura je u julu ove godine bila za 0,24 stepena viša od svih temperatura koje je NASA beležila u julu, a pet najtoplijih meseci od 1880. desili su se u prethodnih pet godina prema podacima NASA Instituta za svemirske studije Godard (GISS).

„Ovaj jul je bio znatno topliji nego bilo koji prethodni jul i bilo koji prethodni mesec, još od 1880. godine. Nastavlja se dugoročni trend dramatičnog zagrevanja koji traje četiri decenije, na njih pre svega utiču emisije štetnih gasova“, izjavio je direktor Nasinog (GISS) Gevin Šmit.

On navodi da dok je očekivano da jul i avgust budu topli, ne treba zaboraviti da je ferbruar bio jako topao.

„Imamo najveću apsolutnu temepraturu,a ona vodi ka toplotnim talasima, kiši, olujama, pospešuje požare“, smatra Gevin Šmit.

Glavna naučnica Nacionalne uprave za okeane i atmosferu (NOAA) Sara Kapnik kaže da u poslednjih 47 godina julske temperature iznad proseka 20. veka, kao i uzastopna 533 meseca iznad temperaturnog proseka 20. veka. Ona upozorava na produženo dejstvo El Ninja na dalje zagrevanje.

„Postoji 90 odsto šanse da će El Ninjo nastaviti i tokom zime i da ćemo tek osetiti efekte zagrevanja. El Ninjo nema toliko uticaja na temepraturu vazduha, ali utiče na najveće zabeležene temperature okeana“, kaže Kapnik.

Rekordi samo padaju

Ona navodi da se četvrti uzastopni mesec obaraju rekordne temperature okeana.

„Preko 40 odsto okeana je u toplotnom talasu. A on će se nastaviti, a možda i pojačati na jesen. El Ninjo može da zagreje temepraturu za još 0,1 stepen“.

Ona ističe da su 99 odsto šanse da će 2023. godina biti među pet najtoplijih ikada, a 50 odsto šanse da će biti najtoplija ikada.

„Potrebno je imati na umu da će ove temeprature koje sada doživljavamo kao vrele, biti hladne u odnosu na ono šta nas očekuje sredinom veka. Ili drugačije, narednih par godina će biti najhladnije do kraja naših života“.

Naučnici ističu da je čovek njaodgovorniji za porast temeprature.

„U pitanju su trendovi koji traju više decenija. Zagađenje ugljen dioksidom I metanom dolazi zbog čoveka. Bez ljudi ne bi bilo toliko problema niti klimatskih promena. Jači uticaj čoveka počinje od 19. veka, a naročito od 70ih godina prošlog veka“, kaže Gavin Šmit.

Odumiranje okeana

On navodi i problem širenja okeana koje je s jedne strane prouzrokovani zagrevanjem odnosno sakupljanjem toplote iz atmosfere, a drugi je topljenje ledenih kapa na polovima.

Karlos del Kastiljo, šef Labaoratrije za ekologiju okeana pri NASA kaže da su posledice toga poplave ali i dramatična promena kada su u pitanju živi organizmi u okenima.

„Korali, morske trave umiru, dok ribe beže u hladnije vode. Idu ili na sever ili u veću dubinu,. Beže planktoni, mali organizmi koji su sastavni deo lanca ishrane. Sve navedeno je važno za ishranu životinja, medicinu, za očuvanje obala. Kada se to prekine posledice mogu biit velike. Osim toga mora postaju kiselija, odnosno manje pogodna za život“.

Izvor: N1