Nove studije dokazuju da mozak i dalje ostaje misterija
Često pišem o razvojima u neurologiji i lako je odvesti se brzinom i prirodom saznanja koja dolaze iz laboratorija širom sveta. Neinvazivne tehnike za uvid u mozak omogućile su da razne linije istraživanja naprave ogromne korake napred. Zato je važno, bar povremeno, da se podsetimo na ono što ne znamo.
I to je mnogo. Jedan neurolog koji je proučavao Alchajmerovu bolest mi je rekao: „Mi ništa ne znamo.“ Bio je provokativan, ali je takođe iznosio surovu istinu. Još uvek ne znamo pouzdano da li te strašne proteinske zaplete u mozgu uzrokuju Alchajmerovu bolest, jesu rezultat te bolesti ili doprinose tom stanju. U stvari, jedan mozak može biti pretrpan amiloidnim plakovima, a pacijent može ne pokazivati simptome bolesti, dok drugi pacijent može imati mozak koji izgleda normalno, a ipak pokazivati simptome.
I to je samo Alchajmerova bolest, jedna od mnogih tragičnih stvari koje se mogu dogoditi mozgu.
Nedavni rezultati u neurologiji: Koliko malo zapravo znamo
Pregled nedavnih rezultata u svetu neurologije dalje ukazuje koliko zapravo malo znamo. Studija koja obuhvata više od decenije nedavnih podataka ukazuje na to da Amerikanci postaju manje pametni – odnosno, postižu lošije rezultate na IQ testovima – u svim oblastima osim prostornog rezonovanja. Zašto je to tako? Nemamo pojma. Istraživači ukazuju na uobičajene sumnjivce – društvene mreže, televiziju, kraće pažnje, i tako dalje – ali to je zapravo lista „stvari koje mi se ne sviđaju“, umesto nečega sa jasno utemeljenom uzročnom vezom prema inteligenciji.
Još jedan set studija fokusirao se na gama talase u mozgu. Koristimo ih da bismo bolje komunicirali između regiona mozga, i korisni su (više aktivnosti gama talasa čini se boljim) za niz stvari, uključujući zaceljivanje, učenje, pamćenje i san. Depresivne osobe imaju suzbijenu aktivnost gama talasa, a gama talasi potiču iz istog dela mozga kao i čulo mirisa, pa depresivne osobe često imaju manju sposobnost osećaja mirisa. Ali zašto se bilo koja od ovih veza dešava? Stvarno ne znamo. Gama talasna terapija možda će se ispostaviti kao indikovana za depresiju. Ili možda i neće. Još je rano za reći.
Mentalni ciklusi: Uticaj na ponašanje i raspoloženje
Treća studija otkrila je da svi imamo mentalne cikluse koji traju od nekoliko dana do pedeset dana, koji utiču na naše ponašanje na različite suptilne načine. Ovi obrasci su predvidljivi kad ih jednom prepoznate i nisu svesno određeni. Čini se da utiču na raspoloženje i mentalnu oštrinu. Očigledno ih ne utiču faze meseca, već naši sopstveni unutrašnji biohemijski promene. Ali oni čitaoci koji duboko veruju da, recimo, vukodlaci izlaze prema ciklusima meseca, ne očajavajte, jer nismo još razrešili celu debatu o uticaju meseca.
Poslednje istraživanje na koje ću se osvrnuti kao znak da imamo mnogo da naučimo o sebi i našem mozgu nekoliko je godina staro, ali ostaje moj lični favorit. Kao neko ko radi sa mnogo ljudi na njihovom govoru tela, često me pitaju o rukovanju – šta znači, kako ga najefikasnije obaviti i zašto ga uopšte koristiti nakon pandemije.
E pa, ispostavlja se da pravi razlog zbog kojeg se rukujemo može biti da mirišemo squalene i heksadekanoinsku kiselinu jedni drugima. Da, tačno je; delimo hemikalije koje šalju društvene signale jedni drugima, kao većina ostalih životinjskih vrsta, i nakon što se rukujemo nesvesno mirišemo svoje prste da bismo procenili drugu osobu. Ali šta tačno signaliziramo i šta čini dobru razmenu squalena ili heksadekanoinske kiseline? Nemamo pojma.
Zaključak
Duboki razvoj u polju neurologije otkriva da mozak i dalje krije mnoge tajne koje nismo uspeli da razumemo. Iako su tehnike koje omogućavaju istraživanje mozga postigle značajan napredak, postoje mnoga pitanja na koja još nemamo odgovore. Studije o bolestima poput Alchajmerove ukazuju na složenost i nedorečenosti u našem razumevanju. Otkrića o gama talasima, mentalnim ciklusima i čak rukovanju otkrivaju koliko je malo znanja koje trenutno posedujemo o funkcionisanju mozga i ljudske psihologije.
Iako se čini da tehnološki napredak omogućava sve dublji uvid u mozak, ne možemo zaboraviti da postoje mnoge oblasti u kojima smo i dalje u mraku. Svaki korak napred nas podseća na složenost i fascinantnu prirodu ljudskog uma. Dok nastavljamo da otkrivamo nove aspekte mozga, trebamo ostati ponizni u suočavanju sa svojom neznanjem i otvoreni prema novim saznanjima koja nam budućnost može doneti.
Izvor: Uraditozasebe.rs
