Naučnici zbunjeni rastom nivoa zabranjenih gasova koji oštećuju ozonski omotač

Naučnici su utvrdili da brzo rastu nivoi pet hlorofluorougljenika ili CFC-a, koji oštećuju ozon u atmosferi, a to su štetne materije koje su globalno zabranjene od 2010. godine zbog opasnosti koju predstavljaju za okolinu.

U studiji objavljenoj u časopisu Nature Geoscience, tim međunarodnih naučnika rekao je da treba istražiti izvor emisija jer, ako se ne provere, predstavljaju pretnju klimi.

Uglavnom se koriste u klimatizacijskim uređajima, hladnjacima, aparatima za gašenje požara i kao pogonski gasovi aerosola. CFC su gasovi sa efektom staklene bašte koje stvara čovek i koji su hiljadama puta jači od ugljen-dioksida.

Njihova sposobnost uništavanja ozonskog omotača koji štiti Zemlju od Sunca bila je otkriće koje je Mariju Molini i Šervudu Rolandu donelo Nobelovu nagradu za hemiju 1995. godine.

Globalno postepeno ukidanje CFC-a između 1987. i 2010, prema Montrealskom protokolu, smatra se trijumfom saradnje u zaštiti okoline – sa izveštajem UN-a u januaru koje potvrđuje da ozonski omotač zaceljuje i očekuje se da će se oporaviti do 2060-ih.

Rupe u propisima

Uprkos zabrani, tri vrste CFC-a i dalje smeju da se koriste kao sirovine za proizvodnju alternativnih materija kao što su hidrofluorougljovodonici (HFC), a koji su sami po sebi opasni gasovi sa efektom staklene bašte čija se upotreba obuzdava.

Kompanije koje koriste CFC trebalo bi da unište sve preostale hemikalije i obezbede da nema curenja, dok bi CFC kao sirovina trebalo da ne postoji u proizvodima za čiji se razvoj koristi.

Uprkos tome, naučnici kažu da kontinuirana upotreba ta tri CFC-a objašnjava zašto su njihovi nivoi emisija porasli u atmosferi.

Tajanstveni izvori

Međutim, još je zbunjujuće poreklo dva preostala CFC-a (CFC-13 i CFC-112a), koji nisu potrebni za proizvodnju HFC-a i koji trenutno nemaju poznatu upotrebu.

„Zapravo ne znamo odakle dolaze, a to je stvarno pomalo zastrašujuće“, rekao je koautor izveštaja Stefan Rajman, naučnik u švajcarskim saveznim laboratorijima za nauku i tehnologiju materijala.

Ako se emisije nastave da povećavaju, rizikuje se poništavanje dela napretka postignutog u „lečenju“ ozona, a radi se i o daljem doprinosu opasnim nivoima globalnog zagrevanja.

„Emisije tih nekoliko gasova na istom su nivou kao emisije svih gasova sa efektom staklene bašte u Švajcarskoj“, rekao je Rajman novinarima.

“Budući da sam iz Švajcarske, to je nešto što me stvarno zaprepašćuje”, kazao je.

O nalazima izveštaja raspravljaće se na sastanku Montrealske konvencije, a od zemalja će se verovatno tražiti da istraže izvore emisija CFC-a.

Izvor: N1