Kulturna baština Surdulice
Ruralne oblasti sadrže kontingent informacija i dokaza o interakcijama koje postoje između čoveka i predela u kome živi. To se ogleda na objekatima koji tu postoje – kuće, farme, vodenice, crkve, mostovi – ali i u raznolikosti i kompleksnosti prirodnog okruženja.
Kulturni predeo je kao otvorena knjiga istorije. On otkriva kako su generacije živele i kako su svojim radom i postojanjem na toj teritoriji menjale njen izgled. Takođe, i popularna kultura – muzika, poezija, kostimi, festivali, dijalekt – čine nasleđe zajednice koja tu živi.
Zajedno, ovo nasleđe pruža osećaj pripadnosti, spoj sa prošlošću, izvor je kulture ljudi tog regiona, zbir ideja o tome kako je zemlja kultuvisana i obrađivana. Ono predstavlja obiman nasleđeni „kapital“ ljudskih napora, koji možemo na sopstvenu štetu ignorisati ili odlučiti da ga prilagodimo potrebama i koristimo.
Značaj zaštite i unapređenja kulturnog nasleđa
Objekti koji poseduju kulturni značaj imaju kapacitet da obogate život ljudi, često pružajući duboki i inspirativni osećaj povezanosti zajednice i prirodnog okruženja u prošlosti, kao i iskustava i znanja koja su proistekla iz te povezanosti. Venecijanska povelja nas podseća da je – „cilj konzervacije i restauracije spomenika kulture njihovo očuvanje ništa manje zbog njihove umetničke vrednosti, već i zbog toga što su istorijski dokaz“
Usled nedovoljne brige i nedostatka planskog pristupa, kulturno nasleđe gubi na svojim karakteristikama, a Nara dokument o autentičnosti nas podseća da: „kulturna različitost i nasleđe su nezamenjivi izvori duhovnog i intelektualnog bogatstva za čovečanstvo. Njihova zaštita i unapređenje trebaju biti aktivno promovisani kao suštinski aspekt ljudskog razvoja“.
Karakter kulturnog nasleđa SO Surdulica
Ruralne oblasti su veoma specifične po svom karakteru što se pre svega ogleda u:
a. načinu na koji je lokalno stanovništvo gradilo svoje objekte,
b. prepoznatljivom lokalnom ili regionalnom karakteru koji odgovara okruženju,
v. koherentnosti stila, forme i izgleda, ili upotrebe tradicionalno ustanovljenih tipova građevina,
g. tradicionalnom dizajnu i tipu konstrukcije koji se koristi na lokalnom nivou,
d. uspešnosti odgovora na funkcionalna, društvena i prirodna ograničenja.
Na području SO Surdulica registrovano je pet kulturno-istorijskih celina pod predhodnom zaštitom – Stari rid, Mandžina mahala, Stevaničeva mahala, Dojčinova mahala i Gadžina mahala – zatim, više arheoloških nalazišta, pojedinačni spomenici kulture, uključujući i groblja i znamenita mesta (vidi: Apendiks – kulturno nasleđe SO Surdulica pod prethodnom zaštitom). Na osnovu podataka koji su bili dostupni uočava se da su prostorno kulturno- istorijske celine, uključujući i pojedine spomenike kulture grupisani u prostoru Vlasinskog rida, dok su ostala zaštićena dobra raspoređena na ostalim delovima SO Surdulica.
Surdulički kulturni centar
Nosilac je kulturno-zabavnih aktivnosti i organizator brojnih manifestacija u tom domenu poslovanja na teritoriji opštine Surdulica. Raspolaže sa bioskopskom dvoranom sa 390 sedišta, prostranim holom za organizovanje izložbi likovne umetnosti, kao i prezentacije raznih artikala i promocije umetničkih i književnih dela.
U sastavu centra aktivno deluju:
Folklorni ansambl “Vlasina” sa preko 100 igrača,
KUD “1. maj”,
Udruženje likovnih umetnika “Iskon”,
Pozorište “Barija”,
Recitatorska sekcija,
i brojni drugi činioci kulture.
Surdulički kulturni centar je organizator manifestacije “Vlasinsko leto”, predtakmičenja duvačkih orkestara jugoistočne Srbije, koja je, posle “Exit”-a, najmasovnija julska manifestacija u Srbiji.
Pod njenim patronatom organizuje se i “SAPS” (smotra amaterskih pozorišta Srbije), gde učešće uzima više regionalnih predstavnika pozorišnih amatera.
TEKST JE SUFINANASIRAN SREDSTVIMA OPŠTINE SURDULICA