Kako se Srbija zagađuje?
Od 220 preduzeća velikih zagađivača u Srbiji samo njih 53 ima integrisane dozvole koje garantuju da posluju u skladu sa očuvanjem živone sredine i zdravlja ljudi. Za izdavanje ovih dozvola bilo je potrebno 17 godina. Ipak, postoji nedoumica da li i oni koji ih poseduju poštuju Zakon jer Ministarstvo za zaštitu životne sredine nije odgovorilo na pitanje koliko puta je intervenisala nadležna inspekcija. Poslednji takav slučaj desio se u Železari u Smederevu koja ima ovu dozvolu.
Na internetu se pre nekoliko dana pojavio snimak na kome se vidi gust oblak narandžasto-crvene prašine nad Železarom u Smederevu.
Video su snimili meštani iz obližnjih sela, a objavio ga je ekološki pokret „Tvrđava“ iz Smedereva.
Ni meštani, ni „Tvrđava“, a ni redakcija N1 nemaju informaciju o tome šta se desilo, pošto se o ovome Železara nije oglašavala, odnosno nije odgovorila na pitanja portala N1.
Prema rečima Nikole Krstića iz „Tvrđave“, lokalno stanovništvo se žalilo na probleme sa peckanjem u grlu i otežanim disanjem.
„Oblici ovakve razmere nisu svakodnevni, obično su manji. Mi smo pre mesec dana podneli drugu po redu krivičnu prijavu protiv Železare, upravo zbog ogromne „pečurke“ prašine koja se digla 30 marta 2023. godine, a za koju su tada iz fabrike rekla da je posledica eksplozije. Najugroženija su tri sela oko železare – Radinac, Vranovo i Ralja, gde živi oko 10.000 ljudi“, rekao je Nikola Krstić za N1.
Železara u Smederevu jedna je od retkih velikih kompanija koja prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine ima integrisanu dozvolu. Njom se garantuje da takvo postrojenja ili aktivnosti kompanije odgovaraju zahtevima predviđenim Zakonom o sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Šta su dozvole i koja preduzeća ih nemaju
Integrisana dozvola je odluka nadležnog organa doneta u formi rešenja kojom se odobrava puštanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti čiji sastavni deo čini dokumentacija sa utvrđenim uslovima kojima se garantuje da takvo postrojenje ili aktivnost odgovaraju zahtevima predviđenim Zakonom o sprečavanju i kontroli zagađivanja životne sredine.
Dozvolom se odobrava rad novih postrojenja, rad i bitne izmene u radu, odnosno funkcionisanju postojećeg postrojenja. Ove dozvole, osim Ministarstva za zaštitu životne sredine, izdaju još nadležna tela u pokrajini, te lokalne samouprave.
Prema podacima Ministarstva za zaštitu životne sredine izdate su 53 dozvole. Među njima su pomenuta železara u Smederevu, Holcim, Knauf, razna postrojenja Zorke iz Šapca, Tehnogas, Juhor, cementara Kosjerić, Apatinska pivara, Karlsberg, cementara Lafarž, Keramika Kanjiža, Rafinerija nafte Pančevo, Vindija, Hajneken, IGM Mladost Leskovac, Sojaprotein….
Na spisku onoj koji bi trebalo, a nemaju dozvole nalaze se veliki zagađivači poput Termoelektrane Nikola Tesla A i B, TE Kostolac, Toplane u Beogradu, Nišu, Kruševcu.
Dozvole važe 10 godina i mogu se oduzimati ali i produžavati. Rok za izdavanje dozvola svim velikim zagađivačima je 31.12.2024. godine. Inače taj rok je ranije bio postavljen za 31.12.2020. godine, ali je produžen. Razlog pomeranja je objašnjavano nepostojanjem kapaciteta, što u praksi neretko obesmišljava najveći deo projektovanih aktivnosti u okviru Programa zaštite vazduha u Srbiji do 2030. godine sa Akcionim planom.
Kako kaže Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI), nije jasno na koji način će državni organi za tri godine izdati preostale dozvole koliko je potrebno, s obzirom na to da je u proteklih 17 godina koliko se radi na ovome ta brojka 53.
Prema njegovim rečima, to je nedovoljno vremena za operatere da dostave kompletnu dokumentaciju, a tu su i kako ističe nedovoljni kapaciteta nadležnih organa da tu dokumentaciju provere i na osnovu nje izdaju integrisane dozvole.
Izvor: Danas.rs
