Iluzija izbora: Digitalni giganti ignorišu vaše „NE“ – 55% sajtova i dalje prati korisnike uprkos odbijanju kolačića

Svi smo prošli kroz to: posetite novi sajt i odmah vas dočeka prozor koji zahteva da prihvatite ili odbijete kolačiće (cookies). Većina korisnika, u nadi da će sačuvati mrvu privatnosti, pažljivo bira opciju „odbijam“. Međutim, najnovija analiza iz marta 2026. godine otkriva šokantnu istinu – vaša odluka je za mnoge tehnološke kompanije potpuno irelevantna.

Izveštaj kompanije webXray pokazuje da je sistem saglasnosti na internetu postao ništa drugo do „pozorište privatnosti“. Najveće ad-tech kompanije svesno ignorišu signale korisnika, jer im je profit od prikupljanja podataka daleko veći od kazni koje povremeno plaćaju regulatorima.

Statistika koja zastrašuje: Baneri koji ne služe ničemu

Podaci prikupljeni u prvom kvartalu 2026. godine daju poražavajuću sliku digitalne etike:

• 55% veb-sajtova nastavlja da ubacuje kolačiće u vaš pretraživač čak i nakon što ste ih eksplicitno odbili.

• Čak 78% banera za saglasnost uopšte nema tehničku funkciju da sprovede vašu odluku; oni su tu samo da bi se vizuelno zadovoljile zakonske forme, dok se u pozadini procesi praćenja nesmetano odvijaju.

Glavni optuženici: Google, Microsoft i Meta na stubu srama

Izveštaj direktno upire prstom u najveće igrače na tržištu, tvrdeći da njihovi sistemi funkcionišu po principu „prati prvo, pitaj kasnije (ili nikad)“.

• Google pod lupom: Prema analizi, Google-ovi sistemi ignorišu čak 86% zahteva za isključivanje praćenja. Čim korisnik klikne na „odbijam“, sistem često dobija komandu da nastavi sa radom pod maskom „neophodnih funkcionalnosti“.

• Microsoft-ova strategija: Ova kompanija nastavlja da prati korisnike na trećini svih sajtova koji koriste njenu oglasnu mrežu, bez obzira na korisnički izbor.

• Meta (Facebook/Instagram): Za razliku od drugih koji bar „glume“ proveru, Metin kod za praćenje navodno uopšte ne proverava status dozvole. On se aktivira čim se stranica učita, tretirajući svakog posetioca kao metu za prikupljanje podataka.

Kazne kao „porez na poslovanje“

Timoti Libert, osnivač webXray-a i bivši inženjer u Google-u, objašnjava da je ovo svesna ekonomska računica.

„Šefovi ovih kompanija kazne koje dobijaju od evropskih ili američkih regulatora tretiraju kao običan trošak poslovanja. To je za njih porez koji je uvek manji od milijardi koje zarađuju preciznim targetiranjem korisnika“, ističe Libert.

Odgovor giganata: Sve je „pogrešno protumačeno“

Očekivano, sve tri kompanije odbacuju navode iz izveštaja. Microsoft brani svoje postupke tvrdnjom da su određeni kolačići neophodni za osnovno funkcionisanje bezbednosti i performansi sajta. Meta, s druge strane, prebacuje odgovornost na same vlasnike sajtova, navodeći da oni imaju alate kojima mogu sami odlučiti kako će upravljati signalima za isključivanje.

Šta preostaje korisnicima?

Dok se regulatori poput onih u EU (GDPR) i Kaliforniji trude da uvedu stroža pravila, realnost na terenu je sumorna. Naša privatnost je postala roba kojom se trguje u tišini.

Stručnjaci savetuju da se ne oslanjate isključivo na banere na sajtovima, već da koristite pretraživače fokusirane na privatnost (poput DuckDuckGo ili Brave) i ekstenzije koje blokiraju skripte za praćenje na nivou samog pretraživača. U svetu gde „ne“ ne znači uvek „ne“, tehnička zaštita ostaje jedina stvarna barijera.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs