Ekologija važnija od ekonomije: Građani žele da recikliraju, odvajaju otpad…
Koliko je zdrava životna sredina važna građanima Srbije? Istraživanja govore da je za dve trećine građana ekologija važnija od ekonomije, žele da recikliraju i odvajaju otpad i svesni su neodgovornog ponašanja pojedinaca. Loptu, ipak, prebacuju u dvorište države koja bi, kako kažu, prvo trebalo da reši problem velikih zagađivača, a nakon toga da radi na edukaciji i obezbeđivanju uslova za aktivno učešće celog društva u procesu zelene tranzicije.
Oko dve trećine građanki i građana Srbije smatra da je očuvanje zdrave životne sredine važnije od ekonomskog rasta, govore rezultati istraživanja programa Ujedinjenih nacija za razvoj.
„To je ohrabrujući podatak, relativno nov. Naše istraživanje pokazuje da je zagađenje vazduha, otpad i kvalitet voda nešto što najviše brine građane Srbije“, rekao je Žarko Petrović iz UNDP-a.
Sledeći na listi je Rio Tinto, zatim seča šuma, nedostatak fabrika za preradu otpadnih voda i direktno izlivanje kanalizacije u reke i jezera. Skoro 40 procenata građana misli da država radi veoma malo kako bi sprečila ekološke probleme, a više od četvrtine smatra da ne radi gotovo ništa.
Građani imaju razvijenu svest o reciklaži, kaže drugo istraživanje, ali nemaju uslove u kojima bi taj proces mogli i da obave.
„Videli smo da ljudi imaju ogromnu potrebu za dve stvari – to su informacije – kako da odvajam otpad, kako da recikliram, gde odlazi taj otpad, gde odlazi flaša koju bacim u kantu, gde ona ide posle toga. A druga stvar je infrastruktura – omogućite mi da odvajam otpad“, rekla je Ana Vehauc, projekat „Odvajamo“.
A pre reciklaže, neophodno je posvetiti se ozbiljnim akutnim problemima.
„Pomoć države u smanjenju korišćenja energenata, fosilnih goriva koji zagađuju i izbacuju gasove sa efektom staklene bašte. Mislim i na ponovnu upotrebu resursa, onoga što bi inače bio otpad, dakle tu su sve targetovane finansijska podrška države i finansijskih institucija koje mogu jako mnogo da učine za životnu sredinu u Srbiji“, dodaje Žarko Petrović.
A do tada ćemo, na žalost, biti na lošem glasu.
Možda je najilustrativniji primer trenutnog stanja životne sredine u Srbiji vest stara nekoliko dana o nemačkom hemičaru koji je plivao tokom reke Dunav, kako bi ispitivao kvalitet vode. Kada je došao do Beograda od te ideje je odustao, zbog – fekalija u reci.
Takvo stanje se može popraviti, misle građani. Tako što će se izgraditi fabrike za preradu voda, povećati površine pod šumama, povećati obim recikliranja, i koristiti ekološki održive resurse za proizvodnju struje.
J. M.
Projekat Niš ekološki grad sufinansirao je grad Niš. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
