Problemi sa vezivanjem u odraslom dobu: 4 znaka da prošlost upravlja vašim odnosima

Teorija vezivanja bavi se proučavanjem načina na koji briga i pažnja roditelja u najranijem detinjstvu utiču na nečiju kasniju sposobnost da gradi i održava zdrave međuljudske odnose. Kada je ta nega u ranim danima nestabilna ili neadekvatna, razvijaju se takozvani problemi sa vezivanjem koji u odraslom dobu mogu postati nevidljiva prepreka za ostvarivanje emotivne bliskosti.

Šta su to problemi sa vezivanjem?

Problem sa vezivanjem definiše se kao stanje unutrašnjeg psihološkog sklopa u kojem osoba ima izražene poteškoće da formira zdrave emotivne veze, poverenje i duboke bliske odnose sa drugima. Koreni ovog problema gotovo uvek leže u ranom detinjstvu. Da bi novorođenče razvilo siguran stil vezivanja, potrebno je da roditelji ili staratelji dosledno prepoznaju i ispunjavaju njegove fizičke i emotivne potrebe.

Ukoliko je nega bila neredovna, hladna, nepredvidiva ili nasilna, dete razvija nesiguran stil vezivanja. Ovi obrasci se duboko urezuju u psihu i kasnije ometaju socijalne interakcije u odraslom dobu, negativno utiču na samopouzdanje i mogu doprineti razvoju različitih poremećaja ličnosti.

Prepoznavanje ovih problema pomaže nam da razumemo zašto se mi ili ljudi oko nas ponašamo na određeni način u partnerskim odnosima. Razgovor sa psihologom ili psihoterapeutom pruža bezbedan prostor u kojem se može sagledati uticaj prošlih trauma na sadašnje ponašanje, nudeći alate za svesno građenje zdravijih emotivnih veza.

Razlika između problema sa vezivanjem i poremećaja vezivanja

U svakodnevnom govoru ovi pojmovi se često mešaju, ali u kliničkoj praksi postoji jasna razlika:

• Problemi sa vezivanjem (širi pojam): Odnose se na opšte, manje ili više izražene poteškoće i nesigurne obrasce ponašanja koje osoba pokazuje u odnosima. Oni su veoma česti u populaciji.

• Poremećaji vezivanja (klinička dijagnoza): Predstavljaju zvanične psihijatrijske poremećaje koji se dijagnostikuju u ranoj dobi (najčešće između devetog meseca i pete godine života). Jedan od primera je reaktivni poremećaj vezivanja (RAD), gde dete uopšte ne reaguje na utehu, ne uspostavlja socijalni kontakt, ne uzvraća osmeh i povlači se iz interakcije sa okruženjem.

Koji su glavni uzroci?

Glavni uzročnik je nefunkcionalno roditeljstvo ili nedostatak bazičnih roditeljskih veština. Zanemarivanje detetovih potreba stvara duboku razvojnu traumu. Deca odrastaju sa hroničnim osećajem nesigurnosti i lošom slikom o sebi, što se kasnije može manifestovati kroz poremećaje u ishrani, buntovno ponašanje ili potpuno emotivno zatvaranje.

Osim primarne porodice, ovaj problem je izuzetno čest kod dece koja su prošla kroz sistem hraniteljstva ili domski smeštaj. Česta promena sredine i staratelja onemogućava detetu da razvije bazično poverenje u ljude i stvori stabilan osećaj doma i pripadnosti.

4 jasna znaka problema sa vezivanjem kod odraslih

Problemi sa vezivanjem u odraslom dobu manifestuju se kroz specifične simptome u ponašanju. Obratite pažnju na sledeća četiri znaka:

1. Izbegavanje i poteškoće u održavanju kontakta očima

Izbegavanje direktnog pogleda često signalizira duboku nelagodu u sopstvenoj koži i nesigurnost u prisustvu drugih. Kontakt očima je fundamentalni znak poverenja, bliskosti i emocionalne sigurnosti; njegovo odsustvo svedoči o podsvisnom strahu od ranjivosti.

2. Impulsivno i hirovito ponašanje

Osobe sa ovim problemom sklone su ekstremima u odnosima. One mogu neverovatno brzo da uđu u intenzivan odnos sa nekim, idealizujući partnera u želji za bliskošću. Međutim, čim osete da ne dobijaju apsolutnu pažnju ili da su njihova očekivanja izneverena, naglo prekidaju kontakt i odbacuju tu osobu. Ovakvo nestabilno ponašanje može biti praćeno naglim promenama raspoloženja, a u težim oblicima i sklonošću ka porocima ili agresiji.

3. Nemogućnost građenja stabilnih odraslih odnosa

Nesigurni i anksiozni obrasci vezivanja čine da osoba konstantno sabotira sopstvene odnose, bilo da su u pitanju dugogodišnja prijateljstva ili emotivne i romantične veze. Odnosi su često prožeti dramom, stalnim raskidima i mirenjima.

4. Hronično nisko samopoštovanje

Odrastanje uz svesni ili nesvesni osećaj napuštenosti ostavlja teške posledice na samopouzdanje. Ljudi koji nose ove probleme često duboko u sebi veruju da nisu vredni ljubavi i pažnje, što rezultira stalnom potrebom za spoljašnjom potvrdom.

Tri dominantna nesigurna stila vezivanja

U psihologiji se izdvajaju tri glavna tipa nesigurnog vezivanja koja se formiraju usled neadekvatne rane nege:

Kako prevazići probleme sa vezivanjem?

Iako su ovi obrasci duboko ukorenjeni, promena je moguća. Na raspolaganju su vam sledeće strategije i metode samopomoći:

• Vođenje dnevnika emocija: Zapisivanje sopstvenih osećanja pomaže u njihovom boljem razumevanju i racionalizaciji. Vođenje beležaka o emotivnim reakcijama omogućava vam da prepoznate okidače (triggere) i destruktivne obrasce ponašanja pre nego što odreagujete impulsivno.

• Grupe podrške: Deljenje sopstvenih iskustava i slušanje tuđih priča u bezbednom okruženju, sa ljudima koji prolaze kroz slične borbe, pruža osećaj pripadnosti i smanjuje osjećaj izolovanosti.

• Otvoren razgovor sa bliskim osobama: Poveravanje osobama u koje imate poverenja u pogledu svojih strahova od napuštanja može biti lekovito. Nema stida u priznavanju ovih strahova, a dopuštanje drugima da vam priđu bliže je prvi korak ka rušenju zidova i lečenju trauma poverenja.

• Psihoterapija: Rad sa stručnjakom za mentalno zdravlje (kroz individualnu ili porodičnu terapiju) smatra se najefikasnijim načinom za preradu ranih trauma. Terapija pruža svesne alate i veštine potrebne za preoblikovanje nesigurnih obrazaca u takozvano stečeno sigurno vezivanjem.

Vaš stil vezivanja iz detinjstva jeste postavio temelje vašeg ponašanja, ali on ne mora biti vaša konačna sudbina. Rad na sopstvenoj emocionalnoj inteligenciji, jačanje mentalne snage i prepoznavanje blokada omogućavaju vam da preuzmete kontrolu nad svojim životom, redefinišete svoju priču i konačno izgradite stabilne i ispunjavajuće odnose kakve zaslužujete.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs