Epidemija besanih noći: Deca dolaze u školu preumorna za učenje zbog „beskonačnog skrolovanja“

Deca širom sveta sve češće dolaze u školske klupe potpuno nesposobna za praćenje nastave i učenje, a glavni krivac za to je kasnonoćno skrolovanje po društvenim mrežama, upozoravaju britanski parlamentarci. U zvaničnom izveštaju skupštinskog Odbora za obrazovanje naglašava se da su učenici rasejani, hronično neispisani i mentalno odsutni, zbog čega se sve glasnije zagovara radikalna mera – potpuna zabrana korišćenja društvenih mreža za decu mlađu od 16 godina.

Poslanici različitih političkih partija uputili su hitan apel za uvođenje oštrije zakonske regulative, uz jasnu poruku: tehnološkim kompanijama se više ne može verovati da će same kontrolisati svoj sadržaj.

Prosvetari na ivici snaga: Umesto predavanja – rešavanje onlajn sukoba

Učitelji i profesori svedoče da troše „ogromne količine vremena“ i energije na upravljanje krizama koje izazivaju mobilni telefoni. Umesto da se bave obrazovanjem, prosvetni radnici su postali medijatori u digitalnim sukobima koji počinju na mrežama tokom noći, a eskaliraju ujutru u školskom dvorištu.

„Konstantno sprovođenje pravila o zabrani telefona i posredovanje u onlajn incidentima ozbiljno narušavaju odnos između nastavnika i učenika, što direktno ugrožava kvalitet samog obrazovnog procesa“, navodi se u izveštaju.

Dok se uveliko razmatra uvođenje zabrane po uzoru na Australiju, stručnjaci upozoravaju da sama zabrana nije magični štapić ako se ne reši ključni problem: kako sprečiti decu da zaobiđu restrikcije. Zato parlamentarci zahtevaju da se zakonom ograniče same štetne i zavisničke funkcije aplikacija, poput beskonačnog skrolovanja (infinite scrolling), automatskog puštanja video-zapisa (autoplay) i skrivenih privatnih poruka.

Alarmantna statistika: Šta se dešava u mraku dečjih soba?

Pokret pod nazivom „Detinjstvo bez pametnih telefona“ (Smartphone Free Childhood) poziva roditelje na hitnu akciju i sklapanje svojevrsnog pakta: nema pametnog telefona pre 14. godine, a nema društvenih mreža pre 16. godine. Podaci koje ovaj pokret navodi su više nego otrežnjujući:

Kako su ekrani promenili detinjstvo:

• 35 sati nedeljno – toliko prosečan tinejdžer provede koristeći pametni telefon (što je jednako radnom vremenu sa punim radnim vremenom).

• 65% manje vremena deca provode sa prijateljima uživo u poređenju sa periodom pre lansiranja prvog ajfona.

• 30% manje vremena deca provode napolju, na otvorenom prostoru, u poređenju sa 1975. godinom.

• 23% je porastao broj aktivnosti zasnovanih isključivo na ekranima u istom periodu.

Izloženost ekstremnom i eksplicitnom sadržaju:

• 90% devojčica i 50% dečaka dobilo je eksplicitne poruke ili fotografije seksualnog sadržaja koje nisu tražili.

• 51% dece starosti od 11 do 13 godina nenamerno je naišlo na internet pornografiju.

• 75% petnaestogodišnjaka primilo je preko mreža uznemirujuće video-snimke nasilja i brutalnosti (uključujući snimke odsecanja glava).

Algoritmi dizajnirani da stvaraju zavisnost

Predsednica Odbora za obrazovanje, Helen Hejs, uputila je dramatično upozorenje javnosti:

„Od vršnjačkog nasilja i mizoginije, pa sve do zloupotrebe i seksualne eksploatacije, deca i mladi koji danas odrastaju suočavaju se sa bujicom ozbiljnih opasnosti čim se uloguju na društvene mreže. Iste one platforme koje ih povezuju sa prijateljima stavljaju njihovo mentalno zdravlje i dobrobit pod ogroman rizik. U najekstremnijim slučajevima, nečinjenje države ima istinski užasne posledice.“

Odbor je tokom istrage saslušao potresna svedočenja roditelja čija su deca stradala kao žrtve onlajn nasilja ili su izvršila samoubistvo nakon što su im algoritmi plasirali depresivan i autodestruktivan sadržaj.

Zajednički imenitelj svih ovih tragedija jesu upravo funkcije aplikacija koje su namerno dizajnirane da izazovu zavisnost. Članovi parlamenta ističu da se tehnološki giganti često brane tezom da je šteta „neizbežna nuspojava brzog digitalnog razvoja“, umesto da priznaju da je ona direktna posledica njihovih dizajnerskih rešenja i svesnog propusta u kontroli rizika.

Ko je odgovoran: Država, tehnološki giganti ili roditelji?

Izveštaj zaključuje da je trenutni sistem duboko nepravedan jer prebacuje „preveliki teret odgovornosti“ na roditelje, staratelje i škole. Parlament zahteva da Vlada prebaci odgovornost na tehnološke i društvene kompanije, tretirajući onlajn ugrožavanje dece kao pitanje javnog zdravlja i bezbednosti dece. Ukoliko kompanije ne poštuju pravila o bezbednosti, država mora uvesti oštre kaznene sankcije.

Kada je reč o mobilnim telefonima u samim školama, predlažu se rigoroznije mere:

• Protiv politike „da se ne vidi i ne čuje“: Labava pravila gde je telefon u torbi ne funkcionišu. Škole moraju uvesti potpunu zabranu unosa uređaja ili obezbediti specijalne ormariće i torbice sa magnetnim zaključavanjem u kojima telefoni stoje tokom celog dana.

• Izuzeci od pravila: Stroga pravila bi važila za sve, osim za decu kojoj su pametni telefoni neophodni kao asistivna tehnologija u učenju ili za decu koja imaju status mladih negovatelja u porodici.

Šta nas čeka do kraja godine?

Postojeći saveti i priručnici za roditelje ocenjeni su kao nejasni i kontradiktorni. Zbog toga se od Vlade traži hitno donošenje jedinstvenog nacionalnog vodiča – kreiranog u saradnji sa lekarima, psiholozima i nastavnicima – koji će jasno definisati koje su granice korišćenja ekrana bezbedne u kom uzrastu.

Ministarka za tehnologiju Liz Kendal najavila je da će zvanični predlozi za ograničavanje društvenih mreža za mlađe od 16 godina biti predstavljeni tokom leta, sa jasnim planom da se novi zakonski okviri usvoje pre kraja ove godine. Gornji dom parlamenta već je u nekoliko navrata glasao za hitno usvajanje ovih mera, signalizirajući da je društvo došlo do tačke u kojoj je povratak na staro nemoguć.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs