U Gradskoj kući u Nišu od danas konferencije za medije i javni događaji i na znakovnom jeziku
Prvi put u Gradskoj kući u Nišu je tokom konferencije za medije, na kojoj su govorili gradonačelnik Dragoslav Pavlović i većnik Milan Milanov, sve simultano bilo prevođeno i na znakovni jezik. Za znakovni jezik zadužena je Marija Krstić, tumač znakovnog jezika i prevodilac. Ona nam je govorila o novom iskustvu, i velikom značaju ove novine za ljude sa oštećenim sluhom.
„Saradnja je nastala nakon ideje koja je potekla iz Grada Niša, od samog gradonačelnika, njegovog pomoćnika, većnika, i u dogovoru sa Udruženjem gluvih i nagluvih grada Niša, kako bismo pružili što bolju informisanost i našim gluvim građanima. Ovo iskustvo je sada malo zbunjujuće, prvi nam je dan, prvi put je, praksa je neophodna, i nadamo se da će biti bolje. Ali je od mnogo velike važnosti, da mogu i naši građani koji su oštećenog sluha, kako mi kažemo gluvi i nagluvi, da dobiju informacije, da budu u toku sa dešavanjanjima u gradu, šta ima u našem gradu, šta grad nudi, koje su mogućnosti, da dobiju informacije kao i drugi čujući. Trenutno, ovo su prvi koraci, samo sam ja u Gradskoj upravi. Svakodnevno se ovim poslom bavimo samo ja i moja koleginica Natalija Popović, nas dve preko Gradske organizacije gluvih i nagluvih grada Niša, onda preko Saveza gluvih i nagluvih Srbije, pokušavamo, borimo se da se poboljša položaj gluvih i nagluvih. Ovo su prvi koraci grada, pokušavamo, tražimo što bolje rešenje, da bi gluva lica mogla svoje obaveze da završavaju“, kaže Marija Krstić.
Kako ste naučili znakovni jezik?
„Ja nisam samo tumač, ja sam i Koda, to je popularni naziv za decu gluvih roditelja. Ja sam znakovni verovatno naučila kao prvi jezik, pa sam onda naučila govorni, jer sam rođena u porodici gluvih. 80-90 posto tumača dolazi iz porodice gluvih, jer to je nama prirodan jezik. I onda nam je lakše da komuniciramo i lakše nam je da shvatimo tu grupu ljudi, njihove potrebe, malo su drugačije i poterbe i želje, nego drugih grupa“, priča svoje iskustvo Marija.
Koliko je ljudi sa oštećenim sluhom u Nišu, i u Srbiji?
„Nema zvaničnog registra, ali prema nekim podacima koje je radila Vlada Srbije, 5-6 odsto stanovništva su ljudi oštećenog sluha. Sad se radi na zvaničnom registru, ne znamo kada će biti završen. Što se tiče Niša, mi imamo 400 registrovanih članova, ali imamo mnoge koji nisu registrovani. A Grad Niš radi do Prokuplja, do Svrljiga, u Niš dolaze zbog bolnice i mnogi ljudi sa Kosova, vodimo ih, prevodimo, sve šta treba da reše, matične knjige su im isto u Nišu“, ističe Marija.
Koliko sve ove novine znače za ljude sa oštećenim sluhom?
„Gluvim ljudima ovo mnogo znači jer se osećaju uključeno u život svog grada, ovako, bez toga su isključeni. Uvek, ako nema titla, oni moraju da pitaju, da traže informacije putem googla, koje su u pisanoj formi a ne govornoj, da menjaju programe, da se raspitaju, mnogo im je težak i dug put, neki često i odustanu na pola puta u traženju informacija. Savremene tehnologije mnogo pomažu ali ih koriste mladi, kao i kod čujućhi, a stariji su daleko od tehnologije. Mladi koriste mnogo, snalaze se, kada tumač nije dostupan ili zauzet, oni napišu poruku pa pokažu, oni su navikli da se snalaze i da se bore, i zato je moje lično mišljenje da im treba malo i pomoći, podržati ih“, rekla je Marija Krstić, tumač znakovnog jezika.
Redakcija Objektivni
