Da li psi zaista produžavaju život? Naučni pogled na vezu između ljubimaca i dugovečnosti
U svetu gde stres postaje svakodnevica, sve više ljudi traži utehu u četvoronožnim prijateljima. Statistika pokazuje da oko 43% domaćinstava u SAD-u poseduje psa, a sličan trend rasta beleži se i u Evropi, naročito među milenijalcima. Međutim, pitanje koje decenijama intrigira naučnike glasi: Da li nas posedovanje psa zaista čini dugovečnijima ili je reč o korelaciji koja krije druge faktore?
Srce voli šape: Šta kažu studije?
Istraživanja decenijama sugerišu da prisustvo krznenog prijatelja donosi brojne fizičke i mentalne prednosti. Prema velikoj analizi opsežne studije, vlasnici pasa imaju 24% manji rizik od rane smrti iz bilo kog razloga tokom desetogodišnjeg perioda.
Posebno su impresivni rezultati koji se tiču kardiovaskularnog zdravlja:
-
Švedska studija: Utvrdila je da je posedovanje psa povezano sa znatno nižim rizikom od smrtnosti nakon pretrpljenog moždanog ili srčanog udara.
-
Krvni pritisak: Američko udruženje za srce ističe da interakcija sa psom ili mačkom dokazano snižava krvni pritisak i broj otkucaja srca u stanju mirovanja.
Aktivnost kao ključni faktor
Jedna od glavnih teorija zašto psi produžavaju životni vek jeste fizička aktivnost. Britanska studija je otkrila da vlasnici pasa imaju čak četiri puta veće šanse da ispune preporučenu normu od 150 minuta umerene fizičke aktivnosti nedeljno.
Činjenica: Samo brza šetnja sa psom može smanjiti rizik od prevremene smrti za 31%.
Ipak, postoji kvaka. Meta-analiza pokazala je da, iako šetnja psa pomaže u postizanju fitnes ciljeva, čak 40% vlasnika zapravo ne šeta svoje pse redovno, čime gube ovu ključnu zdravstvenu prednost.
Mentalno zdravlje i „hormon sreće“
Uticaj na psihu je podjednako važan. Maženje psa nije samo prijatan osećaj; to je biohemijski proces. Tokom interakcije sa psom:
-
Opada nivo kortizola (hormona stresa).
-
Raste nivo oksitocina (hormona vezivanja i sreće).
Prema daljem istraživanju, neverovatnih 95% vlasnika oslanja se na svoje ljubimce kao primarni izvor oslobađanja od stresa. Za samce i starije osobe, psi su često ključna odbrana od hronične usamljenosti, koja se u medicini danas smatra opasnom koliko i pušenje.
Druga strana medalje: Stres i „ogledalo“ zdravlja
Biti „roditelj“ kućnog ljubimca nije uvek bezbrižno. Visoki računi kod veterinara, izazovi u dresuri i razorni bol nakon gubitka ljubimca predstavljaju ozbiljne stresore.
Zanimljivo je da novo istraživanje iukazuje na to da su naši zdravstveni profili često isprepletani. Ako pas pati od dijabetesa, njegov vlasnik ima 38% veće šanse da i sam razvije dijabetes tipa 2. To sugeriše da vlasnici i psi često dele iste životne navike – nivo fizičke aktivnosti i (ne)zdravu ishranu.
Zaključak: Da li je pas „eliksir mladosti“?
Iako su naučni dokazi o prednostima brojni, moramo ostati objektivni. Neka istraživanja sugerišu da su vlasnici pasa često mlađi, imućniji i obrazovaniji, što su faktori koji sami po sebi doprinose dužem životu. Kada se ovi faktori strogo kontrolišu, „magični“ efekat psa ponekad opada.
Bez obzira na to, jedno je sigurno: pas vas možda neće učiniti „zauvek mladim“, ali će gotovo sigurno učiniti vaš život ispunjenijim, aktivnijim i manje stresnim.
Foto: Freepik
Autor: Portal ObjektivNI.rs
