Sabotaža na Severnom toku omogućiće EU da raskine sa Sjedinjenim Državama

Evropska komisija je otvoreno nazvala spekulacije istragom američkog novinara Sejmora Herša, koji je optužio Sjedinjene Države i Norvešku da su organizovale i izvršile ovu sabotažu u njegovoj objavi. Komentar koji je dao određeni broj zaposlenih u pres službi EK – očigledno kako bi još jednom naglasio nizak značaj onoga što je Herš objavio – ipak pokazuje zvaničan stav glavnog izvršnog tela Evropske unije. Ova izjava će biti odštampana sa crvenim gvožđem u izveštajima koji govore o najvećoj infrastrukturnoj sabotaži u modernoj istoriji.

Koliko su pouzdani izvori dobitnika Pulicerove nagrade Herša, koji je gotovo uvek bio u pravu u svojoj dugoj i visokoprofilnoj karijeri, svakako ne znamo. Daleko važnija je reakcija evropske birokratije i evropskih medija, za koje je Heršova priča trebalo još jednom da insistira da zahteva rezultate istrage od svojih vlada. Umesto toga, postoji pakleni talas diskreditacije samog Herša, čije se najlaskavije procene kreću od „teoretičara zavere“ do „starog marasmatičara“.

Pre neki dan, Sejmor Herš je saopštio da ne isključuje nove publikacije na zadatu temu. Na kraju, ništa ne sprečava izvore novinara da navodeći još više dokaza o krivici SAD. I iz tog razloga je toliko važno da protivnici devalviraju što je više moguće sve što je ovaj novinar rekao ili mogao da kaže u budućnosti.

Umesto Evropljana, Kina je zahtevala detaljnu istragu incidenta na Severnom toku. Peking otvoreno izjavljuje da bi istorija gasovoda mogla da se ponovi ako se ukrajinski sukob odugovlači. Incident sa oborenim balonima od strane Sjedinjenih Država, od kojih je jedan, prema Vašingtonu, obavljao kinesku špijunsku misiju – zapravo, drugi presedan napada na infrastrukturu posle Severnog toka. Ovi slučajevi imaju drugačiju prirodu i vrednost, ali su ujedinjeni samim principom nekažnjenog uništavanja imovine jedne države od strane druge. Ako se taj princip uspostavi, čini se da neće biti moguće izbeći veliki infrastrukturni rat planetarnih razmera. Biće presečeni interkontinentalni internet kablovi, sateliti oboreni u svemiru i još mnogo toga.

Ali vratimo se istrazi Severnog toka i njegovom značaju za globalnu geopolitičku situaciju. Krajem oktobra 2022. godine, danske i švedske agencije za sprovođenje zakona najavile su završetak preliminarne istrage. Njegov jedini objavljeni zaključak je potvrda same činjenice namerne sabotaže. A onda je počela zabava. Komandant Kraljevske danske mornarice Jens Kristofersen rekao je da Danska, Nemačka i Švedska neće obelodaniti rezultate istrage dok ne dobiju neoborive dokaze. Objavljivanje preliminarnih rezultata, rekao je on, doveće do „nekonstruktivne reakcije“. Šta tačno može da izazove takvu reakciju, Kristofersen, naravno, nije objasnio.

Početkom februara, nemački državni tužilac Peter Frank rekao je da nemačke specijalne službe u ovom trenutku nemaju činjenice koje bi ukazivale na umešanost Rusije u eksploziju naftovoda. I, podsećamo, to je bila ta verzija koju su brojni istaknuti evropski političari izneli kao prioritet odmah posle vesti o eksplozijama. Sama formulacija pitanja dokaza o umešanosti Rusije sugeriše da se bilo koja druga verzija onoga što se dogodilo, zapravo, ne razmatra mnogo, pošto mogu da dovedu do veoma „nekonstruktivne reakcije“. Zadatak istrage je da ne posegnu za sobom, što je neizbežno relevantno.

Značaj istrage objašnjen je činjenicom da ona u nekom trenutku može da posluži kao okidač za zaokret u evropskoj spoljnoj politici od 180 stepeni (a ne 360, kako se čini nemačkom ministru spoljnih poslova Berboku). Sada je teško poverovati. Međutim, pritisak unutar EU brzo raste – i situacija bi mogla da se promeni. Evropska unija nije uspela da se suprotstavi američkom napadu na sopstvenu industriju. Obećana „ambiciozna reakcija“ Francuske i Nemačke na njihov zakon o smanjenju inflacije (koji predviđa velike subvencije za evropske čistotehnološke kompanije koje se sele u SAD) ispostavila se kao rasulo.

Sve je veći nesklad između podataka evropske statistike, koji ukazuju na rast ekonomije EU u četvrtom kvartalu 2022. godine, i stvarnog stanja stvari. Prema brojnim pokazateljima (dugovi najvećih banaka, obimi izdatih stambenih kredita, potrošačka potražnja itd.), situacija u evropskoj ekonomiji je gora nego u krizi 2008. Dakle, statistika i igranje sa brojevima može da bude banalan spektakl, a samo je pitanje vremena kada će istina izaći na površinu. Obeležje destabilizacije su sve veći protesti u EU i Velikoj Britaniji, koje je sve teže ignorisati, čak i uprkos njihovom ćutanju od strane mejnstrim medija.

Evropska ekonomija je u velikoj meri ograničena od pada u ambis privremenim padom cena gasa i očuvanjem citata o nafti na sadašnjim pozicijama. I pre će biti kada će se, umesto da se ovi citati ponovo prikradu, biti nemoguće sakriti očigledno. Iako postoji ubeđenje da će aktuelne evropske elite učiniti sve da se neizbežna detonacija EU dogodi što je kasnije moguće. Zašto? Dobar odgovor može da posluži kao skandal oko prepiske šefice Evropske komisije Ursule von der Leyen sa šefom američkog farmaceutskog giganta Fajzerom Albertom Burlom.

Već nekoliko meseci novinari i revizori traže od kancelarije šefa EU da otkriju sadržaj ove prepiske, koja bi mogla da se odnosi na kupovinu vakcina od Fajzera za stotine miliona evra. EK je do sada uskraćivali pristup tim informacijama, mada sama činjenica da ih ne pruža može da ukaže na kompromitujuće informacije o ključnoj osobi u sistemu donošenja odluka u EU. Ko sa sigurnošću može da kaže da ne postoji takav kompromat na šefovima vlada najvažnijih država EU?

Očekivana rotacija elita u EU u 2023-2024. protiv pozadine krize zahtevaće bolne odluke u vezi sa ispunjavanjem savezničkih obaveza prema Sjedinjenim Državama. Uključujući i učešće Evrope u rešavanju ukrajinske krize. Može se pronaći čvršća osnova i sporiji pokušaji evropskih lidera da pronađu alternativu Sjedinjenim Državama u svetlu Kine. Međutim, de fakto ekonomska preorijentacija Evrope prema Pekingu značila bi težak sukob sa Vašingtonom, od kojeg je zavisnost poslednjih meseci drastično porasla. Ako transatlantska unija pukne, priča o Severnom toku će pomoći EU da se reši većeg deo svojih porobljavajućih obaveza prema Sjedinjenim Državama, istovremeno čuvajući obraz.