Kroz vekove medicine: Odsecanje ili očuvanje – dramatična evolucija hirurgije i lečenja dojke

Područje mastologije – discipline koja se bavi proučavanjem, dijagnostikom i lečenjem bolesti dojke, pre svega raka dojke – prešlo je izuzetno dug put, od primitivnih i mutilirajućih metoda drevnog sveta, do visoko sofisticiranih i personalizovanih pristupa modernog doba. Evolucija ove grane medicine usko je povezana sa dubljim razumevanjem anatomije, napretkom hirurških tehnika i, konačno, prodorom u molekularnu biologiju.

1. Rani vekovi: Od straha do radikalizma

U antičkom i srednjem veku, rak dojke je smatran neizlečivom, fatalnom bolešću. U tretmanima su dominirale vruće kauterizacije (spaljivanje tkiva) ili, u boljim slučajevima, ograničene i često neuspešne ekscizije tumora.

• Revolucija u anatomiji: Pravi napredak počeo je u doba Renesanse. Lekari poput Andrije Vesaliusa, uz detaljnije studije ljudske anatomije, omogućili su hirurzima bolje razumevanje strukture dojke i, što je najvažnije, limfne drenaže. Ovo je bio ključan momenat.
• Halstedova era (kraj 19. veka): Verovanje da se rak dojke širi lokalno, od tumora ka okolnom tkivu i limfnim čvorovima, dovelo je do dominacije radikalne mastektomije. Ova procedura je podrazumevala uklanjanje cele dojke, pektoralnih mišića ispod dojke i svih limfnih čvorova u pazuhu. Iako je bila izuzetno traumatična i mutilirajuća, Halstedova radikalna mastektomija postala je zlatni standard lečenja raka dojke skoro čitav vek, jer je značajno poboljšala stopu lokalne kontrole bolesti.

2. Preokret u 20. veku: Bolest postaje sistemska

Najveća promena u mastologiji dogodila se sredinom 20. veka, kada je medicinska nauka prepoznala da rak dojke nije samo lokalna, već sistemska bolest. Otkriće da se maligne ćelije šire kroz krvotok i limfni sistem mnogo ranije nego što se mislilo, dovelo je do preispitivanja radikalnog pristupa.

• Modifikovana radikalna mastektomija: Prvi korak ka konzervativnijem pristupu bila je modifikovana radikalna mastektomija, gde su se očuvali pektoralni mišići, što je poboljšalo estetski i funkcionalni ishod bez ugrožavanja preživljavanja.
• Terapija očuvanja dojke (Breast-Conserving Therapy – BCT): Klinička ispitivanja iz 1970-ih i 1980-ih pokazala su da za mnoge žene u ranoj fazi bolesti, parcijalno uklanjanje tumora (lumpektomija ili kvadrentektomija) praćeno zračenjem ima jednake dugoročne rezultate preživljavanja kao i mastektomija. Ovaj pomak označio je novu eru, gde je cilj bio ne samo izlečenje, već i očuvanje kvaliteta života i tela.
• Biopsija sentinel limfnog čvora: Veliki napredak bila je i tehnika biopsije sentinel limfnog čvora. Umesto uklanjanja svih pazušnih limfnih čvorova (što je dovodilo do hroničnog otoka ruke, limfedema), hirurzi su počeli da uklanjaju samo „čuvara“ – prvi čvor u koji tumor drenira. Ako taj čvor nije zahvaćen, dalja disekcija pazuha obično nije potrebna, što je značajno smanjilo morbiditet.

3. Savremena mastologija: Personalizacija i molekularna era

Današnja mastologija je interdisciplinarna i zasniva se na konceptu personalizovane medicine. Lečenje se ne određuje samo na osnovu veličine tumora, već i na osnovu njegovih bioloških i genetskih karakteristika.

• Razumevanje molekularnih podtipova: Danas se rak dojke deli na podtipove (npr. Hormon-receptor pozitivan, HER2 pozitivan ili Triple-Negative) na osnovu prisustva specifičnih proteina na ćelijama. Ovo omogućava ciljanu terapiju:
  • Hormonska terapija: Za hormonski zavisne tumore.
  • Ciljana (Targeted) terapija: Poput Trastuzumaba za HER2-pozitivne tumore.
  • Imunoterapija: Novi pristup koji koristi imuni sistem pacijenta za borbu protiv tumora, a primenjuje se kod agresivnih tipova poput Triple-Negative raka.
• Neo-adjuvantna terapija: Sve se češće koristi davanje sistemske terapije (hemioterapije, hormonske ili ciljane terapije) pre operacije. Ovo omogućava da se tumor smanji, što često dovodi do mogućnosti primene još konzervativnije hirurgije ili čak potpunog nestanka tumora pre zahvata.
• Onkoplastična hirurgija: Ovo je fuzija onkološke hirurgije (uklanjanje tumora) i plastične hirurgije (rekonstrukcija dojke). Cilj je ukloniti tumor sa bezbednom marginom i istovremeno očuvati ili rekonstruisati estetski izgled dojke u istom aktu. To uključuje napredne tehnike rekonstrukcije dojke nakon mastektomije (upotrebom implantata ili autolognog tkiva), uključujući i očuvanje kože i bradavice.

Evolucija mastologije je primer kako medicina napreduje od maksimalne do minimalne invazije, stavljajući na prvo mesto ne samo preživljavanje pacijenta, već i njegov kvalitet života, fizičko i psihološko blagostanje.

Izvor/foto: Uraditozasebe.rs