Iz Centra DBA o prevarama na internetu

Pitali smo Dušana Ivkovića, Predsednika Izvršnog odbora Centra DBA da nam pojasni internet prevare.

 

Foto: centarzabezbednost.org

 

„Sve je počelo sa poznatim Nigerijskim prevarama.“ Navodi Dušan. „ Zovu se tako jer se smatra da originalno potiču iz Nigerije. Istorija ustvari beleži da taj vid prevare vodi poreklo iz 16. veka. Tada su Španci varali bogate Engleze da im je rođak u zatvoru i tražili novac za njegovo oslobađanje.

Sistem prevare je uglavnom isti. Izmisle neku priču i traže novčanu nadoknadu. Evo nekih primera:

  1. Vaš rođak taj i taj je preminuo u SAD i označio vas je kao jedinog naslednika. Njegovo bogatstvo se procenjuje na 970.000$. Potrebno je da uplatite našoj advokatskoj kancelariji 1500$ da bi pokrenuli postupak i dobili novac.
  2. Saznala sam da ste bogobojažljivi čovek i molim vas za pomoć. Moj pokojni otac je bio Ministar u Nigeriji ali su ga zlikovci ubili. Ostavio je 1.5 miliona $ u banci ali ja sam maloletna i ne mogu da podignem. Ako mi pomognete podeliću bogatstvo sa Vama. Molim vas da uplatite banci na ovaj račun ____ 1100$ a kada dobijete novac pola ćete dati meni.
  3. Nudimo vam kredit na 300.000$ sa kamatom od 1% i grejs periodom od godinu dana. Uplatite nam za troškove obrade 150$
  4. Nudimo vam plaćeni posao u nekoj državi (obično UAE ili Kuvajt). Plata 12.000$. Uplatite nam troškove od 1200$ da bi dobili posao

Tekst koji se dobije je često pisan tako da pogađa emocije. Tu budu i razne fotografije koje treba da upotpune kompletnu sliku. Ono što je napisano je dugačko i manipulativno. A prevaranti su veoma uporni.“

Da li ima drugih oblika prevare?

„To su klasični načini iznude novca. Ovo su primeri onoga što sam dobio ja ili članovi porodice. Ima i novih načina.

Primer sa Facebook-a. Ako ste nekada uplatili reklamiranje putem FB onda vam uglavnom ostanu podaci iz banke. Prevarant uđe putem ukradenih podataka (FB stalno „curi“) na vaš profil i uplati reklamiranje svoje firme ili bilo čega. Upiše svoju kreditnu karticu na kojoj ima 2$. Kada istekne tih 2$ automatski se aktivira vaša kartica i počne skidanje novca sa nje. Na ovo Facebook ne reaguje, odnosno radi za prevaranta jer odbija da prekine reklamiranje, vrati novac a ako se žalite onda prete da će vam blokirati nalog. I to im je malo. Kada ukinete karticu, to je jedini način, onda pokušavaju da naplate od ljudi koji su aktivirali nalog sa iste IP.“

Kako to sankcioniše zakon?

„Zakonski je nedovoljno jasno, jer se priznaje da ste pokradeni tek ako vam neko fizički ukrade karticu.“

Foto: centarzabezbednost.org

U sledećem primeru neki prevarant je skinuo sa interneta slike poznatog lekara i koristi ih da bi tvrdio kako završava polaganje ispita za novac. I pored više od 100 prijava Instagram odbija da ukloni nalog (nakon dve nedelje, uz dostavljene dokaze, uklonjen je nalog).

Plaćanje ide preko PayPal-a ili putem kripto valuta da se ne bi mogao pratiti trag. Ovaj prevarant je prijavljen našoj policiji, odeljenju za visokotehnološki kriminal. Potrebno je da prijavi žrtva koja ima dokaz o novčanoj transakciji. To se obično ne dešava jer retko ko će priznati da je hteo da kupi ispit ili diplomu.“

 

Šta biste poručili našim čitaocima na kraju?

„U programu Centra DBA predviđena je edukacija na temu internet bezbednosti koja će uskoro biti održana a o datumu održavanja ćete biti blagovremeno obavešteni na sajtu Centra DBA: www.centarzabezbednost.org“

 

Redakcija Objektivni

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Back to top button