Zlostavljanje na radu u Srbiji: Kako odoleti “goničima robova”
Deset i po godina nakon donošenja Zakona o sprečavanju zlostavljana na radu, ono ne samo da nije smanjeno, nego poprima nove dimenzije i sadržaje, a zlostavljači, gotovo po pravilu, ne bivaju kažnjeni, navodi se u tekstu objavljenom na portalu UGS Nezavisnost.
Stručnjaci – ukazuju da se zlostavljanje na radu često prećutkuje zbog sveprisutnog straha od gubitka posla, i da su učestali politički i funkcionerski mobing, posebno u prosveti, zdravstvu i kulturi. U nekim stranim kompanijama nezvanično postoje „goniči robova“ dok u državnom sektoru mobing pospešuje negativna „kadrovska“ selekcija zasnovana na partijskom zapošljavanju i sumnjivim diplomama.
U Srbiji postoje dva ključna propisa za zaštitu od zlostavljanja na radu. Prvi je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu na osnovu kojeg zaposleni, koji smatraju da su izloženi mobingu, imaju pravo na interni postupak posredovanja kod poslodavca, a ako to ne uspe ostvaruju pravo na sudsku zaštitu, i to na Višem sudu. Postupke zaštite najčešće su pokretali zaposleni u zdravstvu i prosveti, a povećan je broj prijava mobinga i u delatnostima kulture.
Drugi propis je Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, na osnovu kojeg nadležna agencija u slučajevima zlostavljanja na radu vodi postupak arbitraže. Prema navodima Ivice Lazovića, zamenika direktora Agencije za mirno rešavanje sporova, za proteklih desetak godina bilo je 543 takvih postupka. U 15 odsto postupaka spor je okončan sporazumno, za 31 procenat konstatovano je postojanje zlostavljanja, dok u 54 odsto slučajeva to nije utvrđeno.
