NALED: Srbija može da bude među prvih 10 zemalja na Duing biznis listi Svetske banke

Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED) predstavila je 13. Sivu knjigu u kojoj je među 100 preporuka za regulatornu reformu uvrstila je i 15 najznačajnijih preporuka označenih tzv. kovid 19 bedžom, za otklanjanje administrativnih prepreka i ublažavanje negativnih efekata pandemije. Potpredsednica vlade i ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović poručila je danas, na predstavljanju 13. izdanja Sive knjiga NALED-a, da Srbija može da bude među prvih 10 zemalja na Duing biznis listi Svetske banke, ako je već uspela da zauzme deveto mesto u svetu po izdavanju građevinskih dozvola.

Mihajlović, koja je i predsednica vladine Radne grupe za unapređenje pozicije Srbije na Duing biznis listi SB, rekla je da je sigurna da je sigurna da će naredne godine u Sivoj knjizi biti manje preporuka za regulatornu reformu koje treba sprovesti.

„Mislim da smo pokazali svake godine da možemo da popravimo uslove poslovanje. Zajednički smo radili na tome sa NALED-om“, navela je Mihajlović.

Podseća da je 2020. godina bila veoma teška, ali da je i pored toga Vlada Srbije donela Akcioni plan za dalje poboljšanje Srbije na DB listi u za period od 2021. do 2023. godine.

Dodaje da je već dosta urađen o i po pitanju Zakona o stečaju i uvođenja elektronskog.

Mihajlović je naglasila da nijedan da nijedan investitor iz Srbije nije otišao tokom prethodne godine i da to govori o uslovima poslovanja u našoj zemlji.

NALED će istaći pojedince i timove iz državnih institucija koji su uprkos izazovima u prethodnoj godini dali zapažen doprinos prevazilaženju krize, kroz razvoj efikasnih javnih usluga za građane i privredu.

„Siva knjiga NALED-a svake godine donosi 100 preporuka za unapređenje ili eliminisanje birokratskih procedura koje otežavaju život i rad građanima i privredi u Srbiji i od prošlog izdanja vlada i resorne institucije sproveli su 13 preporuka, dve u potpunosti, a 11 delimično“, rekao je Tanjugu Ivan Radak iz NALED-a.

Napominje da je prošlu godinu obeležila pandemija kovida 19 i da nije bilo realno očekivati veće rezultate, ali da bi u 2021. malo trebalo pojačati tempo reformi, kao i da bude više potpunih umesto polovičnih rešenja.

Ipak, u NALED-u navode da izuzimajući reformski vrlo aktivnu 2019. godinu, rezultat u 2020. nije slabiji od prosečnog za proteklih 12 godina.

Kroz Sivu knjigu je u proteklih 12 izdanja prošlo ukupno 268 preporuka, od čega je vlada u potpunosti ili delimično sprovela 131 preporuku.

Od tog broja, u potpunosti su rešene 72 preporuke (27 odsto), a delimično 59 preporuka (22 odsto), što znači da je gotovo polovina pronašla put do zakonodavca.

„To su preporuke usmerene na pojedinačna ministarstva. Najviše je naravno opterećeno Ministarstvo finansija koje najviše i brine o poslovnom okruženju, ali poslednjih godina sve više raste broj preporuka koje se istovremeno odnose na više ministarstava. Dakle, biće potrebno da ministarstva mnogo više komuniciraju i zajedno rešavaju neke komplikovane birokratske procedure“, istakao je Radak.

Najviše rešenih ili delimičvno rešenih preporuka je i ovaj put u nadležnosti Ministarstva finanasija, što ne čudi, kažu u NALED-u, uzimajući u obzir važnost ovog ministarstva za funkcionisanje privrede.
Prošle godine je, na primer, donet Zakon o fiskallizaciji koji će tu oblast unaprediti kroz proširenje obuhvata fiskalizacije i kroz digitalizaciju, kaže Radak.

„Za građane je dosta dobra vest da im sada rešenja iz katastra stižu u elektronske sandučiće tako da ne moraju više da idu na šaltere. Takođe, uveden je sistem elektronskih javnih nabavki koji bi trebalo tu oblast da podigne na viši nivo po pitanju transparentnosti. Sudske takse mogu da se plate bez donošenja uplatnice“, naveo je Radak.

Ističe da 13. Siva knjiga donosi 15 preporuka za sa „kovid 19 bedžom“, a to su:
Smanjenje opterećenja zarada, uvođenje kategorije mikro preduzeća u uredbu o pravilima za dodelu državne pomoći, smanjenje stope PDV-a na repromaterijal za proizvodnju lekova, integrisanje sistema privatnih i državnih pružaoca zdravstvenih usluga, unapređenje plana mreže zdravstvenih ustanova i centralizovane javne nabavke i uspostavljanje elektronskog zdravstvenog kartona.

Izvor: Tanjug,RTV ( Radoslavka Žigić)