Domaći farmeri ne znaju šta će sa proizvodima

Prekomeran uvoz gotovo svih poljoprivrednih kultura glavni je razlog što domaći farmeri nisu u mogućnosti da prodaju ono što su teškom mukom proizveli, pa na deponijama završavaju ogromne količine ovih proizvoda, pre svega povrća.

Na to upozoravaju domaći farmeri, koji naglašavaju da im nikada nije bilo teže i da se ne zna ko je u goroj poziciji – voćari, povrtari ili proizvođači mesa, piše Srpskainfo.

Podaci STK pokazuju da je za pet meseci ove godine u BiH uvezeno mesa i drugih klaoničnih proizvoda u vrijednosti 110,8 miliona (oko 55 miliona evra), dok je izvezeno tek 4,9 miliona KM (2,4 miliona evra). U istom periodu uvezli smo povrća vrednosti 49,8 miliona (24,9 miliona evra), a izvezli 11,2 miliona KM (5,6 miliona evra). Za pet meseci u BiH je uvezeno voća u vrednosti 89,6 miliona (44,8 miliona evra), dok je izvezeno 38,7 miliona KM (19,3 miliona evra).

Povrtarima u RS od prošle godine ostalo je oko 5.000 tona krompira koji nisu uspeli da prodaju, a koji polako završava na deponijama.

Kako kaže predsjednik Udruženja povrtara RS, Brane Mastalo, proletos je bačeno i dosta salate, luka, a kasnije i krastavaca, jer je ponuda bila veća od potražnje. Zato će povrtari od resornog ministarstva tražiti da podsticaj za ove kulture u 2021, umesto pet, bude 15 feninga po kilogramu.

– Lane smo zasijali 30 odsto više nego godinu pre, kako bismo u epidemiji obezbedili više hrane. Međutim, zbog smanjene potrošnje dosta nismo prodali, a ono što jesmo često smo davali u bescijenje. Poslovali smo negativno i ostali dužni apotekarima za repromaterijal ili bankama. Zato smo ove godine zasijali 20 odsto manje povrća, pa sad imamo i manju ponudu i više cene – objašnjava Mastalo za Srpskainfo.

Kad je reč o krompiru koji ljudi nisu uspeli da prodaju, Mastalo navodi primer proizvođača iz RS koji je do sada prodao samo pet tona, a ostalo mu je još 500 tona, dok je kilogram prodavao po 15 feninga.

– On je lane u krompir uložio 100.000 KM (50.000 evra), a nije dobio ništa. Problem je što našim tržištem caruje hrana iz uvoza, dok naša završava na deponijama. Zato tražimo uvođenje sezonskih prelevmana, u periodu kad naših proizvoda ima na tržištu, što je dozvoljeno svim međunarodnim trgovinskim sporazumima – naglašava Mastalo.

Zaštitne mere

Uvoz je najveća boljka i domaćim proizvođačima mesa, koji upozoravaju da bez zaštitnih mjera neće moći još dugo da opstanu. Oni traže da se na uvoz rashlađenog mesa uvede carina od 10 odsto, plus prelevmani od 1,5 KM po kilogramu svinjskog i 2,5 KM po kilogramu goveđeg mesa.

U Savezu udruženja poljoprivrednih proizvođača RS naglašavaju da su, zbog prekomernog uvoza, u problemu svi poljoprivrednici.

– Najugroženiji sektori su proizvodnja mesa, voćarstvo, povrtarstvo. Nažalost, nikako ne možemo da proguramo mere zaštite domaće proizvodnje i to se iz godine u godinu odražava na to da poljoprivrednici trpe sve veće gubitke. Tu su i niske otkupne cene poljoprivrednih proizvoda koje su, opet, najviše uzrokovane prekomernim uvozom – kaže za Srpskainfo predsednik ovog saveza Stojan Marinković. Prema njegovim rečima, rešenje problema je jednostavno, a to je uvođenje zaštitnih mera na uvoz hrane koju mi proizvodimo.

– Kad je reč o republičkom nivou, treba poboljšati agrotehničke uslove proizvodnje. Bez toga i ograničenja uvoza mi ne možemo da budemo konkurentni. Jer, koliko god podsticajnih mera da imamo, to je kratkoročno, s obzirom na to da RS nije toliko bogata, da može iz meseca u mesec da nadomešta štetu uvoza. Ipak, Savet ministara BiH nikako da donese odluku o zaštiti domaće proizvodnje, iako bi se na taj način u zajedničku kasu slilo i do 100 miliona KM na godišnjem nivou, samo po osnovu uvoza mesa – ističe Marinković, koji naglašava da domaći farmeri nisu odustali od protesta, kojima će pokušati da nadležne na nivou BiH natjeraju da obrate pažnju na njihovu muku.

Interventni otkup

U Ministarstvu poljoprivrede RS podsećaju da su lane izdvojili vanrednih pet miliona KM za interventni otkup tržišnih viškova povrća, te junadi i svinja. To je, uz ostale podsticajne mere, doprinelo dobroj poljoprivrednoj sezoni, uprkos pandemiji.

– Povrtari, ali i ostali poljoprivrednici, moraju imati realne planove proizvodnje, ali i prodaje u jednoj godini. Moraju uzeti u obzir i konkurenciju, mogućnost pojave tržišnih viškova, poremećaja na tržištu, situaciju sa uvozom poljoprivrednih proizvoda. Naravno, u slučajevima kada dođe do određenih poremećaja na tržistu ili nekih vanrednih okolnosti, resorno ministarstvo će reagovati, kao što je to činilo i do sada, kroz mere interventnog otkupa ili neke druge mjere pomoći – naglašavaju u ovom ministarstvu za Srpskainfo.

Imamo odličan zemljišni potencijal

U Savezu udruženja poljoprivrednih proizvođača RS naglašavaju da imamo fantastičan zemljišni potencijal za proizvodnju, koji nije iskorišten, niti je zagađen prekomernom upotrebom pesticida i mineralnih đubriva.

– Ipak, proizvodimo 30 do 50 odsto hrane za vlastite potrebe, a višak ne možemo da plasiramo zbog uvoza. Svesni smo da uvoz mora postojati i da se tako omogućava kompletno snabdevanje tržišta poljoprivrednih proizvoda. Međutim, to ne može da ide na štetu domaćih proizvođača. Svugde u svetu je normalno da proizvođači u svojoj državi proizvode i plasiraju, a da se nedostatak nadomesti iz uvoza. EU upravo tako sprovodi poljoprivrednu politiku, a zemlje članice svoje stanovnike štite kroz dodatne mere podsticaja i regulaciju granica – kaže Marinković.

Naglašava da se u BiH ne možemo dogovoriti ni oko čega, dok o dalekosežnim posledicama niko od odgovornih ne razmišlja.

– Štete najviše snose primarni poljoprivredni proizvođači. Ako se nastavi ovaj trend, trpiće celokupno društvo, jer ni hrana iz uvoza neće biti tako jeftina, a neće biti alternative nabavke iz drugih izvora – upozorava Marinković.

Izvor:Blic.rs