Večerasnja premijera „Mamine kuće” kroz apsurd i humor preispituje našu stvarnost

0 41 2 minut ranije

Ljubitelji pozorišne umetnosti u našem gradu imaće priliku da prisustvuju prvoj javnoj izvedbi nove pozorišne produkcije pod nazivom „Mamina kuća“. Komad je nastao po motivima poznate dramske priče „Zeko Zeko“, a u adaptaciji i režiji domaćeg autora. Zvanična konferencija za medije održana je proteklog petka u gornjem foajeu teatra, dok je svečana premijera zakazana za večeras, u ponedeljak, sa početkom u 20 časova na velikoj sceni.

Ova predstava dolazi u trenutku kada su teme zajedništva i otuđenja aktuelnije nego ikada, donoseći pred publiku emotivnu, ali i duboko provokativnu priču o opstanku u modernom društvu.

Oda majci i himna zajedništvu u svetu otuđenja

Prema rečima samog autora i reditelja, predstava „Mamina kuća“ zamišljena je kao svojevrsna oda majci i svim majkama ovog sveta, ali i kao dirljiva himna porodici i zajednici. U vremenu u kojem živimo, koje karakteriše sve veće otuđenje među ljudima, upravo zajednica poseduje ono spasonosno dejstvo koje nam omogućava da ostanemo ljudi.

Ključna poruka komada: Ovo je priča koja nas podseća i opominje da tuđe rane moramo lečiti ljubavlju, a sopstvene – humorom. Ljubav i humor jesu pokretačke tačke koje održavaju vitalnost jedne porodice.

Majke su te koje najčešće čuvaju to porodično gnezdo i magični krug zajedništva. Međutim, predstava postavlja ključno i bolno pitanje: Mogu li majke sve to same? U našem mentalitetu, empatija, prkos i specifični inat igraju presudnu ulogu u opstanku kako pojedinca, tako i porodice. Likovi i situacije u komadu oslanjaju se na snažne arhetipove, što omogućava publici da u dramskim momentima prepozna čestice sopstvenog životnog iskustva, porodičnog bola, ali i iskrenog smeha.

Sukob mikro i makrosveta kroz oči deteta

Predstava se ne bavi direktnim politizovanjem i objašnjavanjem globalnih društvenih problema (makrosveta), jer se oni sasvim jasno i nedvosmisleno ogledaju u svakodnevnim sitnicama: u polupraznom tanjiru, suzama, panici, egzistencijalnom strahu, zebnji i praznom novčaniku.

U središte dramskog zapleta postavljeno je jedno vrlo osetljivo i misleće dete koje posmatra i duboko proživljava sve te surove okolnosti. Komad istražuje granice ljudske svesti i postavlja pitanja:

Može li nam snaga mašte, baš kao i humor, pomoći da pružimo otpor sivilu svakodnevice?
Ume li mašta, u svojoj krajnosti, da postane opasna i destruktivna sila kada stvarnost postane nepodnošljiva?

Budući da klasični realizam u umetnosti više ne može dosledno da isprati i podrži kompleksnu i često apsurdnu realnost današnjeg sveta, ova režija svesno poseže za elementima farse, apsurda i nadrealnog.

Uvođenjem neobičnih, pa čak i naučnofantastičnih motiva, postavlja se ironično pitanje: Da li nam je zaista potreban posetilac iz svemira da bismo shvatili da treba više da vidimo i čujemo jedni druge? Predstava nas uči da čovek nije ono što misli, govori ili oseća, već prvenstveno ono što čini drugome. Ljubav je, na kraju krajeva, sposobnost davanja koja se iskazuje kroz maksimalnu pažnju, brigu, pa i žrtvu za bližnje.