Više od obične žeđi: 12 bolesti koje mogu izazvati opasnu dehidrataciju kod odraslih

Dehidratacija se najčešće povezuje sa vrelim letnjim danima, intenzivnim treninzima ili nedovoljnim unosom tečnosti. Međutim, gubitak vode i ključnih elektrolita može biti ozbiljna, pa čak i po život opasna komplikacija niza hroničnih i akutnih oboljenja.

Kada telo izgubi više tečnosti nego što primi, narušava se balans neophodan za pravilan rad srca, bubrega i mozga. Pojedine bolesti menjaju način na koji organizam upravlja tečnostima, dok druge uzrokuju uporne dijareje i povraćanje, što direktno crpi vodene resurse iz ćelija.

U nastavku detaljno istražujemo 12 medicinskih stanja koja kod odraslih osoba najčešće izazivaju dehidrataciju, kao i načine na koje se ovaj problem leči.

1. Celijakija (Gutenova enteropatija)

Celijakija je hronična autoimuna bolest kod koje unos glutena – proteina koji se nalazi u pšenici, raži i ječmu – dovodi do oštećenja sluzokože tankog creva.

Kada imunološki sistem ošteti crevne resice (vile), sitne prstolike izrasline zadužene za apsorpciju, telo gubi sposobnost da preuzme hranljive materije, vitamine i vodu. Rezultat ove malapsorpcije je hronična dijareja. U ređim i dramatičnim slučajevima, pacijenti mogu upasti u takozvanu celijakalnu krizu, koju odlikuju eksplozivna dijareja, nagli gubitak težine i teška dehidratacija praćena metaboličkim poremećajima.

• Ostali simptomi: Bol u stomaku, nadimanje, gasovi, mučnina, povraćanje, netolerancija na laktozu i masne, penušave stolice neprijatnog mirisa.

2. Šegrenova bolest

Ovaj hronični autoimuni poremećaj karakteriše napad odbrambenog sistema na žlezde sa spoljašnjim lučenjem – pre svega na pljuvačne i suzne žlezde.

Pored očiglednog nedostatka vlage u ustima i očima, Šegrenova bolest dubinski utiče na sposobnost organizma da pravilno reguliše nivoe tečnosti i elektrolita u tkivima. Oko 50% pacijenata sa ovim stanjem pati od još jedne autoimune bolesti vezivnog tkiva, poput lupusa, reumatoidnog artritisa ili skleroderme.

• Ostali simptomi: Hronično suve oči (ksenofthalmija) i usta (kserostomija), suv kašalj, suvoća kože i vaginalne sluzokože, kratak dah, zamor, bolovi u mišićima i zglobovima, kao i utrnulost u rukama i nogama.

3. Ulcerozni kolitis

Kao oblik zapaljenske bolesti creva (IBD), ulcerozni kolitis uzrokuje dugotrajnu upalu i rane (ulcere) na unutrašnjoj sluzokoži debelog creva i rektuma.

Budući da je primarna funkcija debelog creva upravo reapsorpcija vode i minerala iz svarene hrane, upala direktno blokira ovaj proces. Česte, tečne i neretko krvave stolice dramatično ubrzavaju gubitak kalijuma, natrijuma i magnezijuma, dovodeći do teških oblika dehidratacije.

• Ostali simptomi: Grčevi u stomaku, povišena temperatura, hronični umor, mučnina, povraćanje i neobjašnjiv gubitak kilograma. Bolest karakterišu smene faza pogoršanja (relapsa) i mirovanja (remisije).

4. Cistična fibroza

Cistična fibroza je genetski poremećaj koji pogađa ćelije koje proizvode sluz, znoj i sokove za varenje. Mutacija na CFTR genu onemogućava telu da pravilno transportuje hloride, koji su sastavni deo soli.

Zbog toga osobe sa cističnom fibrozom kroz znoj gube enormne količine natrijuma. Rizik od dehidratacije kod njih je višestruko veći nego kod zdravih ljudi, naročito tokom toplih letnjih meseci, fizičkog napora ili bolesti. Dodatni problem je što ova genetska mutacija menja i sam mehanizam žeđi, pa pacijenti često nemaju svest o tome da im je tečnost hitno potrebna.

• Ostali simptomi: Gusta i lepljiva sluz koja blokira disajne puteve i pankreas, česte infekcije pluća, trajno oštećenje plućnog tkiva, hronična dijareja, neuhranjenost i problemi sa plodnošću.

Uporedni pregled: Kako različite bolesti troše tečnost u telu

5. Kronova bolest

Za razliku od ulceroznog kolitisa, Kronova bolest može zahvatiti bilo koji deo digestivnog trakta – od usta do analnog otvora, mada najčešće pogađa kraj tankog i početak debelog creva. Upala prožima sve slojeve crevnog zida. Konstantne dijareje, praćene povraćanjem i slabim apetitom, čine obolele od Kronove bolesti izuzetno podložnim dehidrataciji koja, ako se ne leči, može postati opasna po život.

• Ostali simptomi: Intenzivan bol u abdomenu, anemija (usled slabije apsorpcije gvožđa ili krvarenja), plutajuće i masne stolice, zamor i dramatičan gubitak težine.

6. Dijabetes (Šećerna bolest)

Kada telo ne proizvodi dovoljno insulina ili ga ne koristi efikasno, nivo glukoze u krvi raste. Bubrezi pokušavaju da filtriraju i apsorbuju taj višak šećera, ali kada dostignu svoj maksimum, primorani su da ga izbace kroz urin. Glukoza sa sobom bukvalno „povlači” i vodu iz tkiva, što dovodi do učestalog mokrenja (poliurije). Ako pacijent ne unosi dovoljno tečnosti da nadoknadi ovaj gubitak, brzo dolazi do ćelijske dehidratacije.

• Ostali simptomi: Ekstremna žeđ (polidipsija), konstantna glad, zamućen vid, hroničan umor, sporo zarastanje rana i utrnulost u ekstremitetima.

7. POTS sindrom (Posturalna ortostatska tahikardija)

POTS je poremećaj cirkulacije koji karakteriše abnormalno skakanje srčane frekvencije i/ili pad krvnog pritiska nakon prelaska iz sedećeg ili ležećeg položaja u uspravan.

U pozadini POTS-a često leži nesposobnost organizma da zadrži tečnost. Naime, kod ovih pacijenata postoji disbalans hormona bubrega (aldosterona, renina i angiotenzina) koji upravljaju zadržavanjem natrijuma i vode. Smanjen volumen krvi (hipovolemija) direktno pogoršava simptome POTS-a, jer mozak ne dobija dovoljno krvi pri stajanju.

• Ostali simptomi: Vrtoglavica, nesvjestica, bol u grudima, plavoljubičasta boja nogu nakon stajanja, drhtavica i netolerancija na fizički napor.

8. Kancer (Maligne bolesti)

Maligni procesi mogu direktno ili indirektno ugroziti hidriranost organizma. Pacijenti koji boluju od karcinoma gastrointestinalnog trakta (jednjaka, želuca, creva) imaju mehaničke prepreke pri gutanju hrane i tečnosti, ili pate od stalnih mučnina i povraćanja. Takođe, same terapije protiv kancera (hemioterapija i zračenje) kao čest neželjeni efekat imaju teške oblike dijareje i gubitka apetita.

• Ostali simptomi: Otkrivanje čvorića ili zadebljanja na telu, hroničan bol, ekstremna iscrpljenost, neobjašnjiv gubitak više od 5 kilograma i promene na koži.

9. Adisonova bolest (Primarna insuficijencija nadbubrežnih žlezda)

Adisonova bolest nastaje kada kora nadbubrežnih žlezda ne proizvodi dovoljno steroidnih hormona – kortizola i aldosterona.

Hormon aldosteron ima ključnu ulogu u održavanju ravnoteže soli i vode u bubrezima. Kada njega nema, bubrezi nekontrolisano izbacuju natrijum, a zadržavaju kalijum. Gubitak natrijuma dovodi do drastičnog pada krvnog pritiska i rane, hronične dehidratacije koja je jasan alarm za ovu bolest.

• Ostali simptomi: Žudnja za izrazito slanom hranom, slabost mišića, letargija, pad raspoloženja, gubitak apetita i tamnjenje kože (hiperpigmentacija).

10. Gastroenteritis („Stomačni grip”)

Gastroenteritis je akutna upala sluzokože želuca i creva. Iako ga u narodu zovemo stomačni grip, njega ne izaziva virus influence, već norovirusi, rotavirusi ili bakterijsko trovanje hranom (poput salmonele). Dehidratacija je najčešća i najopasnija komplikacija gastroenteritisa zbog eksplozivnog i istovremenog gubitka tečnosti kroz povraćanje i vodenaste dijareje.

• Ostali simptomi: Grčevi i bolovi u stomaku, mučnina i povremena povišena telesna temperatura.

11. Hiperthireoza (Povišena funkcija štitne žlezde)

Kada štitna žlezda proizvodi previše hormona (tiroksina i trijotironina), celokupan metabolizam organizma se ubrzava. Telo radi „u crvenoj zoni”. To dovodi do povišene telesne temperature, obilnog i konstantnog znojenja, kao i do ubrzanog rada creva i dijareje. Kombunacija pojačanog znojenja i čestih stolica brzo troši vodene rezerve. Posebno opasno stanje je tireoidna oluja – retka komplikacija hipervireoze koja izaziva ekstremnu dehidrataciju i srčane smetnje.

• Ostali simptomi: Anksioznost, lupanje srca (palpitacije), nesanica, pojačan apetit uprkos gubitku kilograma i drhtanje ruku.

12. Sepsis (Trovanje krvi)

Sepsis je životno ugrožavajuća medicinska hitnost koja nastaje kada odbrambeni sistem organizma izazove sistemski upalni odgovor na infekciju, oštećujući sopstvena tkiva i organe.

Tokom sepsisa, dehidratacija nastaje iz više izvora: kroz obilno znojenje usled visoke temperature, nemogućnost unosa tečnosti oralno, ali i kroz kapilarno curenje i vazodilataciju (širenje krvnih sudova). Tečnost napušta krvotok i prelazi u međućelijski prostor, što dovodi do kritičnog pada krvnog pritiska i šoka.

• Ostali simptomi: Konfuzija, dezorijentacija, lepljiva ili izrazito oznojena koža, ekstremni bol, groznica, ubrzan rad srca i plitko disanje. Ukoliko sumnjate na sepsis, odmah pozovite hitnu pomoć!

Opšti simptomi dehidratacije na koje morate reagovati:

• Izrazito tamna boja urina

• Vrtoglavica i nestabilnost pri ustajanju

• Suva i neelastična koža (kada je uštinete, koži treba vremena da se vrati u prvobitni položaj)

• Ekstremna žeđ i izrazito suva usta (kserostomija)

• Hroničan, dubok umor

Lečenje: Kada je obična voda dovoljna, a kada su neophodne infuzije (IV tečnosti)?

Kod blagih oblika dehidratacije, balans se može povratiti pijenjem vode i oralnih rehidratacionih rastvora koji sadrže optimalan odnos soli i glukoze. Međutim, kod umerenih i teških oblika, kao i kod hroničnih bolesnika, neophodna je intravenska (IV) terapija.

                       [ STEPEN DEHIDRATACIJE ]
                                  │
         ┌────────────────────────┴────────────────────────┐
         ▼                                                 ▼
   [ Blaga dehidratacija ]                       [ Teška dehidratacija ]
   • Oralni unos tečnosti                        • Intravenska (IV) terapija
   • Voda i rehidracioni rastvori                • Brza nadoknada volumena krvi
   • Postepeno pijuckanje                        • Direktna isporuka minerala i lekova

Zašto je IV terapija nekada jedini spas?

1. Brzina i volumen: Intravenske infuzije unose tečnost direktno u krvotok, zaobilazeći digestivni trakt koji je kod mnogih od pomenutih bolesti oštećen ili nefunkcionalan. To omogućava bržu nadoknadu velikih količina tečnosti.

2. Precizno doziranje nutrijenata: Kroz infuziju lekari mogu precizno nadoknaditi izgubljene vitamine, minerale i specifične elektrolite, ali i aplikovati lekove protiv mučnine ili antibiotike.

3. Spas za specifične populacije: Starije osobe i hronični bolesnici često imaju oslabljen mehanizam žeđi ili ne mogu fizički da popiju potrebnu količinu vode, zbog čega je IV potpora pod nadzorom medicinskog osoblja ključna za njihov oporavak.

Nutricionističko-medicinski savet za kraj: Na tržištu su sve popularniji takozvani „infuzioni barovi” koji nude IV koktele za detoksikaciju i lečenje hroničnih stanja. Budite oprezni – svetske zdravstvene i trgovinske organizacije (poput FTC-a) često osporavaju ove tvrdnje. Ukoliko primetite simptome dehidratacije uzrokovane nekom od hroničnih bolesti, uvek se prvo obratite svom lekaru koji će odrediti kontrolisanu i bezbednu terapiju.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs