Svemirski teleskop Gaia otkriva anomalije: Da li je vreme za modifikovanu gravitaciju?

Decenijama smo verovali da univerzumom upravljaju zakoni koje su definisali Isak Njutn i Albert Ajnštajn. Međutim, najnovija studija objavljena od strane tima sa Univerziteta Sejong u Seulu donosi dokaze koji bi mogli da označe početak nove naučne revolucije. Rezultati ukazuju na to da standardna teorija gravitacije prestaje da važi u uslovima ekstremno niskih ubrzanja.

Dokazi koji menjaju sve: Šta su otkrili južnokorejski naučnici?

Tim predvođen profesorom fizike i astronomije, Kju-Hjun Čeom (Kyu-Hyun Chae), analizirao je kretanje takozvanih širokih binarnih zvezda – parova zvezda koji orbitiraju jedna oko druge na velikim udaljenostima. Koristeći precizne podatke svemirskog teleskopa Gaia Evropske svemirske agencije (ESA), naučnici su posmatrali oko 26.500 ovakvih sistema u krugu od 650 svetlosnih godina od Zemlje.

Ključno otkriće leži u anomaliji ubrzanja: kada se ubrzanje između dve zvezde spusti ispod granice od 1 milimetra po sekundi na kvadrat, predviđanja Njutna i Ajnštajna prestaju da odgovaraju stvarnosti.

Šta kaže statistika? Standard „5 sigma“

U nauci se standard od „5 sigma“ smatra zlatnim pravilom za zvanično priznanje nekog otkrića. To znači da je verovatnoća da je rezultat plod slučajne greške gotovo zanemarljiva. Studija profesora Čea postigla je ovaj nivo značajnosti, pokazujući da je izmereno ubrzanje u sistemima sa niskim intenzitetom za 30% do 40% veće nego što to predviđaju klasični zakoni gravitacije.

Zanimljivo je da je ovaj „slom“ standardne fizike još pre četiri decenije predvideo izraelski fizičar Mordehaj Milgrom. On je postavio teorijski okvir poznat kao Modifikovana njutnovska dinamika (MOND). Prema ovoj teoriji, gravitacija se ponaša drugačije pri ekstremno slabim ubrzanjima.

Ono što je decenijama bila samo kontroverzna hipoteza, sada dobija svoju potvrdu. „Čini se nemogućim da je u pitanju neka nepoznata sistemska greška. Rezultati su autentični i poklapaju se sa predviđanjima MOND modela,“ izjavio je profesor Če.

Zbogom Tamnoj materiji?

Ovo otkriće ima direktne i dalekosežne posledice na našu sliku o kosmosu:

• Nepotrebnost Tamne materije: Decenijama su naučnici koristili „tamnu materiju“ kao „matematički lepak“ koji objašnjava zašto se galaksije ne raspadaju. Međutim, ako je gravitacija po svojoj prirodi jača pri niskim ubrzanjima (kao što MOND sugeriše), potreba za nevidljivom tamnom materijom u galaksijama mogla bi potpuno nestati.

• Kosmološka katastrofa: Za konvencionalnu kosmologiju, koja se oslanja na tamnu materiju i tamnu energiju, ovi rezultati predstavljaju svojevrsnu „katastrofu“ koja zahteva redefinisanje istorije univerzuma.

Šta dalje?

Iako su rezultati impresivni, naučna zajednica ostaje oprezna. Profesor Milgrom ističe da je nova revolucija na pomolu, ali da su neophodne nezavisne analize kako bi se ovi nalazi potvrdili.

Slično kao što je „ultraljubičasta katastrofa“ s početka 20. veka dovela do nastanka kvantne fizike, anomalije u kretanju binarnih zvezda mogle bi biti uvod u novu eru razumevanja sile koja drži planete i zvezde na okupu. Podaci sa satelita Gaia, koje je Če pedantno analizirao, za sada govore u prilog Milgromu i novoj, modifikovanoj gravitaciji koja bi mogla da pošalje Njutnove zakone u istoriju.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs