Digitalni otisak istine: Može li Microsoftov novi plan zaustaviti poplavu AI laži?

U eri u kojoj veštačka inteligencija (AI) omogućava kreiranje hiperrealističnih lažnih snimaka i fotografija, granica između stvarnosti i digitalne fikcije gotovo je nestala. Od manipulisanih slika političkih protesta koje dele visoki zvaničnici, do sofisticiranih ruskih kampanja usmerenih na demoralisanje ukrajinske vojske, AI obmana postala je deo naše svakodnevice.

Kao odgovor na ovaj haos, Microsoft je predstavio novi ambiciozni „nacrt” za verifikaciju autentičnosti onlajn sadržaja. Plan, prvobitno podeljen sa MIT Technology Review, predlaže stroge tehničke standarde koje bi morale usvojiti sve AI kompanije i društvene mreže.

„Zlatni standard” verifikacije: Kako to funkcioniše?

Da biste razumeli Microsoftov predlog, zamislite da posedujete Rembrantovu sliku i želite da dokažete njenu autentičnost. Microsoft predlaže kombinaciju tri nivoa zaštite:

1. Digitalni manifest (Poreklo): Detaljan zapis o tome gde je sadržaj nastao i kroz čije je „ruke” prošao.

2. Nevidljivi vodeni žigovi: Oznake nevidljive ljudskom oku, ali čitljive mašinama, koje ostaju ugrađene u fajl.

3. Digitalni otisak prsta: Matematički potpis zasnovan na pikselima (poput biometrije), koji omogućava prepoznavanje originala čak i ako je sadržaj blago izmenjen.

Istraživački tim kompanije analizirao je 60 različitih kombinacija ovih metoda kako bi utvrdio koje su najotpornije na pokušaje manipulacije, a koje bi mogle izazvati više zabune nego koristi.

Samoregulacija ili PR potez?

Erik Horvic, glavni naučni direktor Microsofta, navodi da je rad na ovom projektu ubrzan usled novih zakona, poput kalifornijskog Zakona o transparentnosti AI, ali i zbog zastrašujuće brzine kojom AI napreduje u spajanju glasa i videa.

Ipak, postoji značajan paradoks: Microsoft još uvek nije obećao da će ove standarde primeniti na sopstvenim platformama. Iako kontrolišu Copilot, Azure i LinkedIn, kompanija je ostala neodređena po pitanju interne implementacije, navodeći samo da njihovi inženjerski timovi „preduzimaju korake na osnovu nalaza izveštaja”.

Granice tehnologije: Istina protiv verifikacije

Važno je razumeti šta ovi alati nisu. Baš kao što provera Rembranta ne govori ništa o značenju slike, ovi alati ne određuju da li je sadržaj „istinit” ili „tačan”. Oni samo govore da li je sadržaj manipulisan.

„Ne radi se o donošenju odluka o tome šta je istina, a šta ne”, naglašava Horvic. „Radi se o kreiranju labela koje ljudima jednostavno govore odakle je nešto došlo.”

Hani Farid, profesor sa Berklija i stručnjak za digitalnu forenziku, smatra da bi ovaj plan mogao eliminisati ogroman deo obmanjujućeg materijala, ali upozorava da sofisticirani akteri i vlade uvek mogu pronaći načine da zaobiđu zaštitu.

Između tehnološkog optimizma i surove realnosti

Postoji opravdana sumnja u to koliko će labele „generisano veštačkom inteligencijom” zaista uticati na javnost. Istraživanja pokazuju da ljudi često poveruju u AI sadržaj čak i kada znaju da je lažan, dok na društvenim mrežama komentari koji razotkrivaju AI prevare često dobijaju mnogo manje pažnje od onih koji tretiraju lažni snimak kao istinit.

Dodatno, giganti poput Mete ili platforme X (bivši Twitter) imaju finansijski podsticaj da ne uvode ove oznake ako one smanjuju angažovanost korisnika. Revizija sprovedena prošle godine pokazala je da je svega 30% testiranih AI postova na popularnim mrežama bilo ispravno označeno.

Politički pritisci i globalna regulacija

Budućnost verifikacije sadržaja verovatno leži u zakonima, a ne u dobroj volji kompanija. Akt o veštačkoj inteligenciji Evropske unije, kao i predložena pravila u Indiji, mogli bi primorati tehnološke divove na transparentnost.

Microsoft aktivno lobira u oblikovanju ovih pravila, delom i zbog straha od „socio-tehničkih napada”. Na primer, neko bi mogao uzeti autentičnu sliku važnog političkog događaja, izmeniti samo par nebitnih piksela pomoću AI alata, što bi dovelo do toga da platforma čitavu sliku označi kao „AI manipulisanu”, uništavajući kredibilitet stvarnog događaja.

Ko kontroliše narativ?

Kalifornijski zakon biće prvi veliki test ovih alata u SAD, ali senka politike je duga. Administracije širom sveta, uključujući i SAD, neretko i same koriste AI generatore za kreiranje sadržaja koji dele sa javnošću. Horvic priznaje da vlade nisu izuzete iz sektora koji stoje iza različitih vrsta manipulativnih dezinformacija.

Pitanje ostaje: u svetu u kojem svako može da kreira sopstvenu realnost pomoću par klikova, da li će Microsoftov „digitalni otisak” biti dovoljan da spasi istinu ili će samo postati još jedna stavka u tehnološkom ratu nadmetanja?

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs