Probiotici: Između stvarnih benefita i neutemeljenih mitova
U svetu dodataka ishrani malo šta je izazvalo toliko pažnje kao probiotici. Često ih vidimo na policama apoteka i u reklamama kao „čudotvorno rešenje“ za sve – od dermatitisa i astme, pa do opšte vitalnosti. Međutim, važno je razdvojiti naučno dokazane činjenice od agresivnog marketinga.
Iako postoje čvrsti dokazi da probiotici pomažu u održavanju zdravlja gastrointestinalnog trakta u određenim situacijama, oni nisu univerzalni lek.
Gde probiotici zaista pomažu?
Nauka je napravila jasnu razliku između stanja gde probiotici zaista deluju i onih gde su njihovi efekti minimalni.
1. Infektivni prolivi kod dece
Rotavirus je čest uzročnik stomačnih virusa kod najmlađih. Studije pokazuju da određeni probiotici mogu značajno skratiti trajanje i ublažiti težinu simptoma kod deteta koje je već obolelo. Ipak, dokazi da probiotici mogu u potpunosti sprečiti pojavu virusa su znatno slabiji.
2. Proliv izazvan antibioticima
Antibiotici su efikasni u borbi protiv bakterijskih infekcija, ali često „uništavaju“ i korisne bakterije u našim crevima, što dovodi do dijareje. Korišćenje ciljanih probiotika tokom i nakon antibiotske terapije (još najmanje nedelju dana po prestanku uzimanja antibiotika) značajno smanjuje rizik od ove komplikacije.
U težim slučajevima, nakon primene antibiotika, u crevima se može namnožiti opasna bakterija Clostridium difficile, koja izaziva krvave stolice i visoku temperaturu. Jedini organizam za koji je naučno potvrđeno da deluje preventivno u ovakvim situacijama jeste kvasnica Saccharomyces boulardii.
4. Putnička dijareja
Odlazak na putovanje često remeti crevnu floru. Korišćenje specifičnih probiotika pre i tokom putovanja može smanjiti rizik od „putničke dijareje“. Uz njih, preventivno se često preporučuje i oprez pri izboru hrane i pića.
Mit o „svim probioticima kao istim“
Najveća zabluda je verovanje da su svi probiotici isti. Probiotici nisu lekovi, što znači da ne podležu tako strogoj kontroli kao farmaceutski preparati. To otvara prostor za dva velika problema:
-
Kvalitet: Mnogi proizvodi na tržištu sadrže mrtve bakterijske kulture, što ih čini potpuno beskorisnim.
-
Specifičnost: Nije svaki probiotik isti. Za određene tegobe deluju samo određeni sojevi.
Šta je sa jogurtom i kefirom?
Iako su fermentisani mlečni proizvodi deo zdrave ishrane, naučna istraživanja o probioticima uglavnom se oslanjaju na čiste, izolovane preparate u vidu kapsula ili tableta. Sojevi koji se koriste u proizvodnji jogurta nisu nužno oni koji su u kliničkim studijama pokazali terapeutske efekte.
Važna napomena: Nisu za svakoga
Iako su prirodni, probiotici mogu biti rizični za osobe sa ozbiljno narušenim imunim sistemom ili one koji su kritično bolesni. U ovim slučajevima, unošenje milijardi bakterijskih spora može dovesti do infekcije umesto do oporavka.
Zaključak
Ako razmišljate o korišćenju probiotika, nemojte nasumično birati prvi preparat sa police.
-
Birajte proverene sojeve: Za prolive su se najbolje pokazali Lactobacillus GG (poznat kao Culturelle) i kvasnica Saccharomyces boulardii (poznata kao Florastor).
-
Budite precizni: Ako vam lekar prepiše antibiotik, posavetujte se oko konkretnog probiotika i trajanja njegove primene.
Napomena: Ovaj tekst ima informativni karakter. Pre uvođenja bilo kakvih dodataka ishrani, posebno kod dece ili osoba sa hroničnim bolestima, obavezno se konsultujte sa svojim lekarom ili farmaceutom.
Foto: Freepik
Autor: Portal ObjektivNI.rs
