Domet električnih automobila na testu: Da li nas proizvođači obmanjuju ili je istina još bolja?

Jedno od prvih, i verovatno najvećih, pitanja koje svaki potencijalni kupac električnog automobila u Srbiji postavi jeste: „Dobro, ali koliko to stvarno može da pređe sa jednim punjenjem?“ Strah od dometa, ili „range anxiety“, najdublje je ukorenjena briga koja koči mnoge da naprave korak ka električnoj mobilnosti. Gledamo u zvanične brošure i specifikacije gde pišu impresivni brojevi, ali tinja sumnja – da li su ti podaci ostvarivi u realnom saobraćaju, na našim putevima?

Dok proizvođači svoje podatke o autonomiji baziraju na globalno prihvaćenom WLTP standardu (Worldwide Harmonized Light Vehicles Test Procedure), koji je daleko realniji od nekadašnjeg NEDC ciklusa, vozači su i dalje skeptični. Upravo da bi se razbio ovaj mit i pružili konkretni, opipljivi odgovori, jedna ugledna severnoevropska automobilska organizacija sprovodi najopsežnije testove dometa električnih vozila na svetu, dva puta godišnje – leti i zimi.

Najnoviji letnji test, koji je obuhvatio čak 32 najnovija modela na tržištu, doneo je rezultate koji ne samo da su zanimljivi, već su za mnoge bili i potpuno iznenađenje. Odgovor na pitanje sa početka je jasan: ne samo da vas proizvođači uglavnom ne lažu, već mnogi od njih čak i potcenjuju mogućnosti svojih vozila.

Kako je sproveden test: Simulacija stvarne vožnje do poslednjeg elektrona

Da bi rezultati bili maksimalno relevantni za prosečnog vozača, test nije sproveden u laboratorijskim uslovima. Naprotiv, svaki od 32 automobila vozio je istu, unapred definisanu rutu koja je kombinovala sve tipove saobraćaja: gradsku vožnju, magistralne puteve i autoput. Svi automobili su startovali u isto vreme, sa potpuno napunjenim baterijama (100%), a vozili su ih profesionalni vozači prateći ograničenja brzine i uslove na putu.

Važno je napomenuti da klima uređaj nije bio isključen radi „štednje“, već je bio podešen na komfornu temperaturu, baš kao što bi to uradio svaki vozač tokom letnjeg dana. Automobili su voženi sve dok se potpuno ne zaustave, odnosno dok baterija ne pokaže 0% i vozilo više ne može da se kreće. Upravo taj podatak – stvarni broj pređenih kilometara – upoređen je sa zvaničnim WLTP dometom.

Iznenađujući rezultati: Mnogi su nadmašili fabrička obećanja

Glavni zaključak testa je ohrabrujući: velika većina testiranih modela je u realnim, letnjim uslovima uspela da dostigne ili čak nadmaši svoj zvanični WLTP domet. Ovo je ključna informacija koja bi trebala da umiri sve skeptike.

Apsolutni šampion testa bio je jedan luksuzni sedan američkog proizvođača, poznat po svojim vrhunskim performansama i tehnologiji. On je uspeo da pređe neverovatnih 119 kilometara više od svog deklarisanog dometa po WLTP standardu, postavivši novi rekord u ovom testiranju. Ovo pokazuje da uz efikasan pogonski sklop i naprednu baterijsku tehnologiju, zvanične brojke mogu biti i te kako konzervativne.

Međutim, nisu samo premijum marke briljirale. Izuzetno pozitivno su iznenadili modeli novih, ambicioznih kineskih brendova koji sve agresivnije nastupaju na evropskom tržištu. Jedan od njihovih prostranih SUV modela, na primer, prešao je čak 88 kilometara više od obećanog, dok je njegova limuzinska verzija takođe zabeležila značajan „plus“ od 66 kilometara. Ovo je jasan signal da kineski proizvođači više nisu samo puki pratioci, već postaju lideri u pogledu efikasnosti i kapaciteta baterija.

Naravno, ni evropski giganti nisu podbacili. Popularni modeli nemačkih, francuskih i drugih evropskih proizvođača uglavnom su ispunili, a često i blago nadmašili svoja fabrička obećanja, pokazujući konzistentnost i pouzdanost.

Zanimljivo je da je samo nekoliko modela imalo rezultat lošiji od zvaničnog, ali su ta odstupanja bila minimalna, uglavnom u rangu od 2 do 4 odsto, što se može pripisati specifičnoj konfiguraciji testnog vozila (veći točkovi, na primer) ili drugim varijablama.

Šta sve utiče na stvarni domet? Proširena priča

Iako su rezultati letnjeg testa sjajni, važno je razumeti da je domet električnog automobila promenljiva kategorija na koju utiče čitav niz faktora. Originalni članak se fokusirao na rezultate, ali mi ćemo ovde dublje zaroniti u faktore ključne za svakog vozača u Srbiji.

1. Temperatura – neprijatelj broj 1: Ovo je najvažniji faktor. Test je rađen u idealnim, letnjim uslovima. Zimi, pri niskim temperaturama, situacija je drastično drugačija. Litijum-jonske baterije su kao i ljudi – ne vole hladnoću. Njihova efikasnost opada, a dodatnu energiju troši i grejanje kabine. Zbog toga, realni domet zimi može biti manji za 20% do čak 40% u odnosu na letnje uslove. To znači da automobil sa letnjim dometom od 500 km, zimi može imati domet od 300-350 km. Ovo treba imati u vidu prilikom planiranja dužih putovanja tokom zime.
2. Brzina vožnje: Aerodinamički otpor raste eksponencijalno sa brzinom. Vožnja autoputem „Miloš Veliki“ brzinom od 130 km/h će potrošiti neuporedivo više energije nego vožnja Ibarskom magistralom prosečnom brzinom od 70-80 km/h. Na autoputu, električni automobili su najmanje efikasni.
3. Stil vožnje: Agresivna vožnja sa naglim ubrzanjima i kočenjima drastično smanjuje domet. S druge strane, umerena i fluidna vožnja, uz pametno korišćenje regenerativnog kočenja, može značajno povećati domet, posebno u gradskim uslovima. U „stani-kreni“ saobraćaju u Beogradu ili Novom Sadu, dobar deo energije potrošene na ubrzanje može se povratiti u bateriju tokom kočenja.
4. Konfiguracija vozila: Izbor točkova ima primetan uticaj. Veće i šire felne možda izgledaju lepše, ali povećavaju otpor kotrljanja i smanjuju domet za nekoliko procenata u odnosu na standardne, aerodinamički optimizovane točkove.
5. Korišćenje dodatnih potrošača: Klima uređaj leti, a posebno grejanje zimi, direktno utiču na potrošnju. Grejanje je veći potrošač i može smanjiti domet za 10-15%. Moderni automobili zato imaju toplotne pumpe koje su daleko efikasnije od klasičnih grejača.

Šta ovi rezultati znače za vozače u Srbiji?

Ovi podaci su izuzetno važni za naš kontekst. Oni nam govore da sa modernim električnim automobilom, čiji je WLTP domet deklarisan na oko 450-500 km, tokom letnjih meseci možete bez ikakvog stresa putovati.

• Praktični primeri: Put od Beograda do Niša i nazad (oko 480 km) postaje izvodljiv sa jednim punjenjem za veliki broj novijih modela. Putovanje od Novog Sada do Zlatibora (oko 280 km) ne predstavlja nikakav izazov, čak i sa automobilima manjeg dometa. Sa modelima koji su na testu prešli preko 600 km, putovanje od Subotice do Preševa postaje moguće sa samo jednim, kraćim zaustavljanjem za dopunu i kafu.

Ovi rezultati demistifikuju strah od dometa i pokazuju da je tehnologija baterija dostigla zrelost. Glavni izazov za Srbiju više nije u samim automobilima, već u daljem razvoju mreže javnih brzih punjača, posebno na manje frekventnim putnim pravcima, kako bi se i vlasnicima vozila sa manjim baterijama omogućila potpuna sloboda kretanja.

Zaključak: Vreme je da verujemo brojkama, ali uz dozu opreza

Najnoviji masovni test dometa doneo je vetar u leđa električnoj revoluciji. Potvrđeno je da WLTP standard nije samo marketinški trik, već prilično pouzdan pokazatelj onoga što možete očekivati u realnoj, letnjoj vožnji. Štaviše, mnogi proizvođači su prijatno iznenadili, dokazujući da je tehnološki napredak brži nego što mislimo.

Ipak, važno je ostati informisan i svestan svih faktora koji utiču na domet. Električni automobil zahteva blagu promenu načina razmišljanja – planiranje rute zimi i pametniji stil vožnje. Ali nagrada je tu: ne samo u vidu tihe i udobne vožnje bez izduvnih gasova, već i u saznanju da sa jednim punjenjem zaista možete stići dalje nego što ste mislili. Strah od dometa polako, ali sigurno, postaje stvar prošlosti.

Foto: Feepik

Izvor: Uzivo24.com