Živi mikroorganizmi u tanjiru: Tajni marker kvalitetne ishrane dece i odraslih

Kada razmišljamo o zdravoj ishrani, obično brojimo kalorije, grame proteina ili procente masti. Međutim, jedno od najnovijih istraživanja skreće pažnju na potpuno novu metriku – žive mikrobe u hrani. Rezultati pokazuju da su deca i odrasli koji češće konzumiraju namirnice bogate živim mikroorganizmima skloniji opštem usvajanju znatno kvalitetnijih i nutritivno bogatijih navika u ishrani.

Iako svest o važnosti crevnog mikrobioma ubrzano raste, uloga živih mikroba iz hrane u svakodnevnoj ishrani retko je bila predmet velikih nacionalnih provera. Ovo istraživanje donosi ključne uvide u to kako ono što unosimo u organizam utiče ne samo na našu mikrofloru, već i na celokupni stil života.

Šta je to „živa hrana“ i zašto nam je potrebna?

Pod pojmom hrane sa srednjim ili visokim nivoom živih mikroorganizama podrazumevaju se namirnice koje nisu prošle kroz agresivne procese sterilizacije i pasterizacije, te zadržavaju svoje prirodne ili fermentisane mikrobne kulture. U ovu grupu spadaju:

• Sveže voće i sirovo povrće (glavni izvori srednjeg nivoa mikroba)

• Jogurt i nepasterizovani sirevi (glavni izvori visokog nivoa mikroba)

• Ostale fermentisane namirnice poput kefira, kiselog kupusa, misa i tofua (iako se na zapadnoevropskom tržištu oni i dalje znatno ređe konzumiraju).

Naučnici naglašavaju da ovi mikroorganizmi mogu pružiti snažnu podršku digestivnom zdravlju, metabolizmu i stabilnosti crevne flore, mada je u ovom istraživanju fokus bio pre svega na njihovoj vezi sa opštim kvalitetom ishrane.

Veliko nacionalno istraživanje: Šta kažu brojke?

Istraživanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku koji je obuhvatio 1.775 dece starije od četiri godine i 2.121 odraslu osobu (starosti od 18 do 79 godina). Analizirajući trodnevne detaljne izveštaje o ishrani, istraživači su došli do fascinantnog podatka: skoro celokupna populacija konzumira ove namirnice. Tačnije, 97,7% dece i čak 98,4% odraslih unosi hranu bogatu živim mikrobima.

Prosečan dnevni unos ovih namirnica iznosi 166,8 grama kod dece i 215,9 grama kod odraslih. Zanimljivo je da su starije odrasle osobe pokazale statistički značajno veći unos ove hrane u poređenju sa mlađom populacijom. Takođe, veća konzumacija direktno je povezana sa višim prihodima i socio-ekonomskim statusom, dok pol i indeks telesne mase (BMI) nisu igrali značajnu ulogu.

Malo kalorija, obilje vitamina

Jedan od najjačih argumenata u korist ove hrane jeste njena nutritivna gustina. Iako namirnice sa živim mikrobima čine svega 8,5% ukupnog dnevnog energetskog unosa kod dece i 10,7% kod odraslih, one obezbeđuju nesrazmerno veliku količinu esencijalnih hranljivih materija.

Kod odraslih, ove namirnice pokrivaju preko 20% dnevnih potreba za:

• Kalcijumom

• Vitaminima A i D

• Riboflavinom (vitamin B2)

• Određenim korisnim masnim kiselinama (poput miristinske i laurinske kiseline)

Sličan doprinos uočen je i kod dece, što dokazuje da ove namirnice predstavljaju pravi rezervoar zdravlja koji ne opterećuje organizam suvišnim kalorijama.

Profil ljudi koji biraju „žive mikrobe“

Naučnici su primenili rigorozne statističke modele kako bi procenili kvalitet ishrane i došli do jasnog zaključka: osobe koje jedu najviše namirnica bogatih mikrobima imaju dramatično zdravije navike u ishrani uopšte.

Odrasli iz ove grupe unose znatno više integralnih žitarica, ribe i rakova, dok deca konzumiraju više paušastog povrća (mahunarki). Istovremeno, i deca i odrasli iz ove kategorije uspešno izbegavaju „zamke“ moderne ishrane – jedu znatno manje prerađenih gotovih jela, slatkiša, slanih i masnih grickalica, industrijskih mlečnih deserata i zaslađenih gaziranih sokova. Jedina mana koja je uočena kod ove grupe jeste nešto povišen unos natrijuma, što se pripisuje tradicionalnoj konzumaciji sireva.

Važna napomena naučnika

Ipak, autori studije pozivaju na oprez kada je u pitanju donošenje konačnih zaključaka o uzročno-posledičnim vezama. Budući da je reč o studiji preseka koja se oslanja na prijavljene podatke o ishrani, ne može se sa stopostotnom sigurnošću tvrditi da sami mikrobi direktno uzrokuju bolje zdravlje.

Takođe, stvarni broj mikroorganizama može drastično varirati u zavisnosti od načina proizvodnje, skladištenja, rukovanja hranom i poljoprivredne prakse. Zato ove namirnice trenutno treba posmatrati kao odličan marker (pokazatelj): ako neko redovno jede jogurt, sveže voće i povrće, velika je verovatnoća da je njegova celokupna ishrana na izuzetno visokom nivou i u skladu sa zvaničnim zdravstvenim preporukama.

Unosom svežih i fermentisanih namirnica ne hranimo samo sebe, već i čitav ekosistem u našim crevima, što je prvi i najvažniji korak ka dugovečnosti i vitalnosti.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs