Zašto ljudi lažu i kako se nositi sa time: Kako sačuvati integritet i poverenje

Istraživanja pokazuju da prosečna osoba slaže jedan do dva puta dnevno. Dok se većina ovih obmana svodi na „bele laži“ – čiji je cilj uglavnom očuvanje društvenih odnosa – statistike su ponekad i alarmantnije, sugerišući da čak 59 % odraslih slaže barem jednom, a neki i do pet puta u toku dana. Iako je laganje univerzalna ljudska pojava, osećaj izdaje kada otkrijemo da nas neko vama blizak obmanjuje može biti izuzetno potresan.

Razgovarali smo sa psihoterapeutima o tome zašto ljudi pribegavaju neistini i kako zaštititi sebe i svoje odnose kada se suočite sa lažima.

Anatomija laži: Zašto ljudi ne govore istinu?

Laganje je kompleksno socijalno ponašanje koje se kreće na spektru od bezazlenih društvenih „maziva“ do destruktivnih manipulacija. Psihoterapeuti često dele laži u dve osnovne kategorije:

1. Prosocijalne laži (orijentisane ka drugima): Ovo su najčešće „bele laži“. Kada prijatelju kažete da vam se sviđa poklon koji ste dobili iako vam se ne dopada, vaša namera je da ga zaštitite od povređenosti.

2. Antisocijalne laži (orijentisane ka sebi): Ovde je namera manipulacija situacijom radi lične koristi ili skrivanja sopstvenih grešaka. Ovakve laži erodiraju poverenje i često dovode do socijalne izolacije, jer osoba koja laže počinje da projektuje svoju neiskrenost na druge, pretpostavljajući da i oni nju lažu.

Postoji i patološko laganje, koje uključuje pet ili više laži dnevno. Ono je često simptom poremećaja ličnosti (poput narcističkog ili antisocijalnog poremećaja), ali se može javiti i kao zaseban problem koji pogađa između 8 i 13 % opšte populacije.

11 koraka kako se nositi kada vas neko laže

Kada posumnjate da vas neko obmanjuje, osećaj povređenosti je prirodan. Pre nego što planete ili optužite osobu, razmotrite sledeće korake:

1. Procenite izvor: Zapitajte se ko je ta osoba za vas. Reakcija prema bliskom prijatelju koji je inače podrška treba da bude drugačija od reakcije prema kolegi koji vas konstantno nipodaštava.

2. Pogledajte u sebe: Zapitajte se: „Da li sam ja osoba kojoj je lako reći istinu?“ Ako burno reagujete na svaku neprijatnu informaciju, verovatno podsvesno primoravate ljude da vam „skraćuju“ istinu.

3. Dokumentujte dokaze: Ako vas neko gaslajtuje (uverava vas da ste ludi ili da umišljate), vođenje dnevnika događaja pomoći će vam da ostanete prizemljeni u svojoj percepciji stvarnosti.

4. Pripremite se za razgovor: Ne ulazite u konfrontaciju impulsivno. Razmislite šta tačno želite da kažete i uvežbajte to, kako vas emocije ne bi skrenule sa teme.

5. Pristupite sa empatijom: Možda je u pitanju nesporazum. Budite dobronamerni, iznesite činjenice i dajte drugoj strani priliku da objasni svoju verziju.

6. Ostanite hladne glave: Cilj je da iz konflikta izađete kao osoba koju poštujete. Ako se ponašate na način koji ćete kasnije žaliti, samo ćete pojačati sopstveni stres.

7. Postavite granice: Ne možete menjati tuđe ponašanje, ali možete definisati svoje. Jasno stavite do znanja šta ćete učiniti ukoliko se neistine nastave.

8. Dajte sebi vreme za oporavak: Izdaja poverenja može izazvati proces tugovanja. Bavite se aktivnostima koje vas vraćaju sebi, koristite vežbe disanja i obradite svoja osećanja pre nego što reagujete.

9. Potražite stručnu pomoć: Psihoterapeut je neutralna strana koja vam može pomoći da obradite teške emocije i odlučite da li odnos vredi spasavati.

10. Pružite šansu za promenu: Ako osoba preuzima odgovornost i iskreno žali zbog povrede koju vam je nanela, to je dobar znak. Ako izostaje kajanje, ponekad je distanca jedino rešenje.

11. Budite realni: Prihvatite činjenicu da neki ljudi jednostavno imaju tendenciju da lažu. Možete zadržati takvu osobu u svom životu, ali joj dodelite ulogu u kojoj njena istinoljubivost nije ključna za vaš mir.

Otkrivanje laži je bolno, ali i edukativno iskustvo. Umesto da odmah reagujete iz besa, pokušajte da razumete kontekst i nameru. Poverenje se ne gradi preko noći, a ponekad je iskren razgovor o granicama prvi korak ka ozdravljenju odnosa ili ka zdravom prihvatanju ograničenja drugih ljudi.

Da li vam se desilo da nakon otkrivanja neistine uspete da izgradite još čvršći odnos sa tom osobom, ili mislite da je poverenje jednom zauvek izgubljeno? Pišite nam u komentarima.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs