Zaboravite na dokazivanje ko je u pravu: Metoda usklađivanja koja spasava poslovne sastanke

Ovo je scenario u kojem se većina nas našla barem jednom: dvoje pametnih kolega, oboje sa dobrim namerama, zapeli su u raspravi koja se neprestano vraća na istu tačku. Svi u prostoriji osećaju taj začarani krug, ali niko ne zna kako da ga prekine.

Uglavnom biramo da „izguramo“ do kraja. Neko popusti, vreme istekne ili nadređeni preseče i donese odluku kako bi se nastavilo dalje. Odluka se formalno donese, ali neslaganje zapravo ne nestaje. Ono samo odlazi „pod zemlju“, gde polako i neprimetno pravi dugoročnu i mnogo skuplju štetu po timski duh i produktivnost.

Rešenje za ovaj problem leži u takozvanom razgovoru o usklađivanju, metodi koja prekida začarani krug pre nego što se on uopšte formira.

Nevidljivi uzrok večitih rasprava

Ključni uvid u ovaj fenomen jeste sledeći: većina debata koje se vrte ukrug zapravo se uopšte ne vodi oko opcija o kojima se raspravlja. Problem je u odsustvu zajedničkog standarda.

Kada dvoje ljudi argumentuje na osnovu sopstvenih instinkata – vodeći se onim što svakome od njih deluje ispravno – oni zapravo ne ocenjuju istu stvar. Oni raspravljaju polazeći od različitih, najčešće neizrečenih kriterijuma. Nikakva količina ubeđivanja ne može da premosti taj jaz, jer problem nije u samim argumentima, već u temelju koji se nalazi ispod njih.

Razgovor o usklađivanju resetuje taj temelj pre nego što debata eskalira. U praksi, to zvuči ovako:

„Pre nego što nastavimo dalje, hajde da se dogovorimo čemu tačno oboje pokušavamo da doprinesemo ovde. Naš glavni zadatak je da ovo rešenje bude odmah razumljivo novom korisniku. To je filter koji oboje primenjujemo.“

U tom trenutku, ponuđene opcije dobijaju objektivnog sudiju, a nijedna strana ne mora da „izgubi“ u raspravi da bi se došlo do rešenja.

Konačne i beskonačne igre na poslu

Stručnjaci za korporativnu kulturu često se pozivaju na filozofsku ideju o takozvanim konačnim i beskonačnim igrama kako bi objasnili zašto ovaj pristup funkcioniše.

• Konačni igrači se bore isključivo za pobedu u datom trenutku.

• Beskonačni igrači postavljaju pitanje koji izbor dugoročno najbolje služi višoj svrsi i cilju organizacije.

Razgovor o usklađivanju je zapravo poziv ljudima u prostoriji, koji prirodno razmišljaju kao konačni igrači, da podignu pogled i zajedno odigraju onu dugoročnu, beskonačnu igru.

Šta kaže nauka: Pouka iz najveće studije o timskom radu

Važnost ovog pristupa potvrđuju i ozbiljna naučna istraživanja. Poznata višegodišnja studija o efikasnosti timova, koju je sproveo jedan od najveći svetskih tehnoloških lidera pod nazivom Projekat Aristotel, došla je do frapantnih zaključaka.

Naučnici su otkrili da najveći pokazatelj uspešnosti nekog tima nisu ni talenat, ni prethodno iskustvo, pa čak ni strategija. Najvažniji faktor bila je psihološka bezbednost – uverenje članova tima da mogu da iznesu suprotno mišljenje bez straha da će zbog toga biti kažnjeni ili ismejani.

Kada se fokus sa ličnog sukoba prebaci na zajednički cilj, psihološka bezbednost unutar tima raste. Ljudi počinju da govore istinu umesto onoga što je politički bezbedno, što neizbežno vodi do boljih poslovnih odluka.

Savet za sledeći sastanak

Sledeći put kada osetite da sastanak počinje da se vrti ukrug, primenite ovo jednostavno pravilo pre nego što započne nova runda ubeđivanja:

1. Zaustavite razgovor.

2. Imenujte zajednički cilj kojem oboje pokušavate da služite i budite maksimalno specifični.

3. Uporedite obe opcije sa tim standardom, ruku pod ruku sa kolegom.

Rasprava time neće nestati, ali će konačno dobiti jasan pravac i konstruktivan ishod.

Foto: Freepik

Autor: Portal ObjektivNI.rs